Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 281!

женства Зстановљленја нам дл жнаго чин нашем8 1ночаском чстно, ил'но и непорочно садржавати, како се Ф стихадо стиха пишетњ: Сего ради и свое писанје дахем его блаженствв | печатђ монастирски Зтврдител"неишаго извештенја ради и пеодписао се: ....

У патријарашкој се библијотеци налази оваких 6 обета:

1.) Игумана Руфима и братије „св. обители вавђденја прђевјате богородице“ у Јаску од 1./ХИ. 1715.

2.) Игумана и братије Никодима „св. обители Бешенова...“ од 5УХИ ТЕ

3.) Игумана и братије „св. обители рождаства прђфевјатје богородице“ у Шишатовцу од 9./ХН. 1715. |

4.) Игумана Неофита и братије „св. обители свјатитела Саве“ у Кувеждину од 13/ХИ. 1715.

5.) Игумана Григорија и братије „св. обители Ремете храмђ Св. и славнаго велико мбченика Димитрта“, од 21,/ХН. 1715.

6.) Игумана Захарије и братије „св. обители вљанесенја господија Раванице“, нема ког је дана издан.

На свима је овим обетима ударен печат дотичног манастира.

Још једном о мњењу митрополита Стефана Стратимировића о другом браку свештеничком.

У чланку: „Мњење митрополита Стефана Стратимировића о другом браку свештеничком“ (В. 12. бр. о. л. за 1912. стр. 189.—191.) на позивање Стратимировићево на своје „обстојателное Наставление од 6. Нов. 1795.“, рекли смо у примедби да се исто „Наставление“ не налази у архиви плашчанске Конзисторије.

На молбу нашу да се поново претражи исто „Наставление“, заузимањем високопреосвећена Г. епископа Михајила, оно се нашло, под бр. К. 1032. ех 1795. које овде у целости наводимо ради његове важности.

Исто је „Наставление“ било упућено владици Генадију Димовићу и гласи:

Преосвјашчењејшиј и високодостоњејшиј Г. Епископ — — —

Сажалују немало, что за ниње кужнија ради бољезни, немогиј в Карловцје аки моего пребиванија мјесту пребити, јеже би от онуду П. В. в дјеље Јереа Петра Орлића пароха Горње Карловачкога под 16. Окт. сомноју сообшченом, обширное и полное Наставление дати возмогл; но паче лишен весјех правилних книг, принуждајусја сушчество дјела накратко токмо јелика на памјат бити может изјавити и желаемое в том от мене Наставление В. П. в сљедујушчих усердно послати.

Похвална јест В. П. ревност что Јереа Петра прошенију, јеже чина и сана свјашченическаго лишитисја, и в втори крат оженити се, не абие удовлетвористе; но паче в сицевом важном и тако недбикновеном случаи, и от нас мњение и наставление изискасте, за јеже в сумнителних безбједнее поступити, и недати повода саблазни,

самимже сицевим дјело расмотрением Сану свјашченическому при-