Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

| ;

НЛИРИКАЛНА ШКОЛА У ПАКРАЦУ ОД ЊЕНОГА ПОСТАНКА ДО ПРЕСТАНКА.

1809.—1872.

Митрополит Стеван Стратимировић кад већ није могао подићи и установити Семинарију у смислу закључка темишварског сабора од 1790., завео је 1794. у Карловцима „Богословско училиште“ богословију, која је испочетка имала два, а доцније три течаја.

Уз богословију је установио за сиромашне ђаке и благодјејаније.

Иларијон је у својој књижици, отштампаној из „Гласа истине“ „Шта се и како се и с које стране покушавало да се и код нас оснује Семинарија за кандидате свештеничког реда 2“, Н. Сад 1887. описао рад Стратимировићев око установљења богословије у Карловцима и осталим епархијама.

У тој је својој радњи навео Иларијон, како се по превишње опевана плану од 30. Јан. 1821. бр. 3111. имала отворити богословска школа и у Пакрацу, која је 1822./3. и отворена.

О пакрачкој богословској школи од 1809. па до 1822./3. није Иларијон ништа наспоменуо, као ни о Конвикту у Пакрацу.

С тога смо се подухватили да на основу архивске грађе што смо је нашли у патријарашкој библијотеци и у Архиви пакрачкој опишемо овде историју исте школе од њеног постанка до престанка 1809.—1872.

Владика пакрачки Јосиф Путник, 3) упутио је протама пакрачке епархије из Пакраца 2. Јануара 1809. овај циркулар, у ком се говори о почетку поменуте школе.

Дотле и у Пакрачкој Епархии као и у осталим није било школа за свештеничке кандидате, него су се они, који су се хтели посветити свештеничком чину, учили читању и појању било код својих родитеља — ако су били свештенички синови, било код месних учитеља — где их је било, или по манастирима.

Једино је пре тога постојала богословска школа у Плашком, 0 којој ћемо већ говорити.

Исти циркулар гласи:

„Јосиф Божиеју милостију православни Епископ Пакрачки, Славонијски и цјелаго Генералата вараждинскаго и св. Николаевскаго монастирја Гергетега Фрушкија Гори Архимандрит.

#) Јосиф Путник, као архимандрит гргетешки, посвећен је био за епископа 12. Јулија 1808., премештен буде 1828. у темишварску епархију, где је и умро 4. Нов. 1830. у 54. години.

Путник је дуго година администрирао пре тога арадску епархију.

Значајна је објава владике Стевана Станковића о смрти Путниковој, која је штампана у 24. књизи „Летописа Матице Српске“.

зАрхив“ св. |. 3 7