Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

132 _ Архив за историју српске. правдславне карловачке митрополије

јати могли, оскудјевају, страном пак да позорност виших мјеродавних кругова од тих битности одврати муком.

С обзиром, на предсказана мјеније Архијер. Синода немјеродавно клони се тамо, да би, — као што прев. краљ. Рескрипт од 10. Авг. 1868. с тога, што је пресађен из туђе баште без обзира на поднебије предјела и каквоћу земље, није денео пожелана плода — и прерађена ова уредба још далеко горег принети морала, служити могући још већем нереду, од кога интереса истина поједини, никако пак тога црква и држава ожидавати могу.

Одлука:

Мњењу овом приступити.

Бр. Син. 29.

У погледу уредбе (: 1.) О поступку при давању зајмова из српс. нар. цркв. фондова и фундација“ изјављује Његова Светост председавајући г. Патријарх следеће:

Уређење поступка при давању зајмова из срп. нар. цркв. фондова, ма да је како са гледишта обезбеђења капитала и тачног уплаћивања камата истих фондова и фундација, тако и са гледишта интереса црквених институција и вероисповедних наставних завода, који се помоћу речених фондова издржавају, одвећ важно, не дотиче се ипак из ближе црквенога живота. С тога, мисли, да се како он тако и архијер. Синод могу уздржати од изјаве свога мњења о овом предмету, и то тим пре, што се овде не може говорити и о најцелосходнијем уређењу управе фондова, будући да је овде реч само о поступку при давању зајмова, а о овом последњем могу стручни органи г. министра богочасти и јавне наставе много основаније мњење изрећи него ово, у стварима фундације, мање искусно тело.

Одлука: Мњењу овом приступити. (Изостављено) Бр. син. 31. Прочитана је „Уредба (Ш.) „О српском народно-црквеном школском Савету,“ а за тим мњење Његове Светости о истој уредби, које гласи:

Разлика између ове и оне привремене уредбе састоји се у том: што референт, који при Савету том, стоји, не носи више наименовање главни школски референт, и што референта тога бира школски Савет, а не Сабор, нити се иште више превишња потврђења (8. 3. ал. 2), даље што бележник није народни секретар, већ други, ког бира школски Савет, (8. 3. ал. 3.) и што чланови и чиновници полажу заклетву; но какву не пропису је се (5. 4.).

Од куда сљеди, да би онда (8. 12.) одпасти морао из определења устројства саборског од 14. маја 1875. 8. 20. 16. с. и наредбе школске од 1872. 58. 136—144. пе изтуе.

Пошто пак уредба та од привремене, као што и Сабор у односној представци горори, разлику више чини у формалном, него у битном погледу: то онда и наравна посљедица бити ће исто онака, каква је текла из привремено постојеће уредбе.