Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

178 Архив за Историју српске православне карловачке митрополије

Али што је најчудноватије, из тога се фонда подмирују на основу прив. уређења Епархија од 29. Маја 1871. јоши потребе епархијских власти, које износе годишње 10650 ф и тако, пошто се годишње свега од прилике 44220 ф издају из клирикалног фонда, или карловачког школског фонда, на цели њему са свим стране, не-

узимајући овамо још и у рачун, да се из тог фонда издало јоши предујма лосад у име покрића саб. трошкова у своти од 83.000 ф;

то онда није чудо, да се нема од куд установити Семинарија, која је нужна као кора леба, и која би се по опредјелењу тога фонда помоћу тога подићи и издржавати имала.

Други велики фонд јесте фонд такозвани Неприкосновени.

Овај фонд основан је год. 1769. из интеркаларног прихода Архидијецезе Карловачке после смрти Митрополита Павла Ненадовића и из посмртнине истог Митрополита.

Регуламентима од год. 1770. и 1777. и деклараторијалним рескриптом од год. 1779. одређени су извори за умножење тога фонда. По тим нормама утичу у овај фонд:

1.) Интеркаларни приход Архиеп. Карловачког и осталих Епископија. :

2.) Сва оставина Митрополита, ако је овај аб итезгајо умро;

3,) Чиста половина Митрополитове оставине, ако је Митрополит преминуо, расположив другом половином Тестаментом, и

4.) Половина, односно четвртина оставина Епископа, као што је напред изложено.

Тај фонд нема поближе одређене цели; он има као што деклараторијални рескрипт одређује, служити у опште п бопшт панопл5.

Но кад се узме у обзир, да је тај фонд чисто из оставина Митрополита и Епископа и из интеркаларних прихода митрополитских и епископских постао, и да су ово и данас његови једини извори, очевидно је, да и овај фонд није народ основао, и да се по праву неможе назвати „народним“ у оном смислу, како то народна странка схваћа, него би се пре имао звати Митрополитско-Епископским, — јерархијским фондом, чисто црквеним.

С тога би се тај фонд имао употребљавати на опште Јерар" хијске цели н. пр. на дотацију Епископа и на издржавање чиновника Митропол. Епископске црквене управе, на оправку епископ. резиденција, на набављање нужног фунда инструкта ит. д. а тиме би свакојако послужио !п бопшт панот, јер би народ, да тога фонда није, сам из свога џепа морао на речене цели прилагати. Тако је и погледом на постанак и природу и изметнуту цел фонда

тога !п бопшт пабол5 тумачила свагда и прејасна круна, кад је приходе од тога фонда од времена на време усљед појавивших се потреба ли на предизложене цели одређивала.

Али је и овај фонд усљед одредбе 8. 11. Одс. МА. прев. кр. рескр. од 10. Авг. 1868. и односно 8. 15. Оде. 1. Б. истог рескр. у неколико од горе обележених цели одтуђен. Јер се на темељу предречених 98. из тога фонда издаје јоши субвенција парох. Свештенству и то једино Свештенству горњокарловачке Епархије у допуну мањка дотације њиове.

|