Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, Apr 01, 1914, page 93

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 187

својим највишим органима, он је буквално депоседирао дотадању легитимну власт давши сву власт у цркви вернима, односно заступству ових конгреса.

Овим је пак порушена не само догма, догматично учење и ка-

нони правосл. цркве и најпосле саме партикуларне норме и цео до тадањи ред у карлов. поместној цркви, него је порушен и одношај

између цркве и државе, јер у овом предлежећем случају диктира

држава цркви ново устројство, намеће јој ново црквено учење и

ново црквено право, уништавајући истовремено оно устројство, учење и право, што је овој цркви својствено, и тиме бацајући ју са њенога на друго њој са свим непознато земљиште.

По томе дакле зак. члан. 1Х. 1868. порушио је поред свега осталога, још и принцип старијег угарског државног законодавства у погледу одношаја државе према овопределној српској прав. цркви, принцип, који су, као што сам горе напоменуо, признати не само у сувременој државоправној науци, него и у законодавствима најглавнијих модерних држава.

У другој перијоди, Т. |. у времену од год. 1868. па овамо од-

ношај Карловачке Митрополије, према држави којој се налази, Е ,

јесте дакле жалостнији, него што је икад био у перијоди од 1690 —1868.

јер ако је држава у овој перијоди и покушавала, да задобије, и то особито у материјалном погледу, уплива у црквеним стварима Карлов. Митрополије, ипак, кад се узме у обзир, да се је ингеренција државне власти простирала само на поједине конкретне случајеве, и да тиме никако није тангиран горњи законски принцип, и

законом определени одношај; и кад се узме у разсуђење, да том ингеренцијом државне власти у појединим случајевима није догматично коначно устројство цркве битно повређено, јасно је, да горе наглашена ингебенција није прејудицирала предизложеном законском одношају државе, према цркви; није бар у тој мери, у којој прејудицира 1Х. 1868. који се дотичеи самог унутарњег устројства цркве.

Посљедице 1Х. 1868. и на њему почивајућих разних сабор. уредаба, и његов, као и ових политични замашај већ сам горе

имао част нагласити.

.

Посљедице те, једнако су штетоносне и прејудициозне и по цркву и по државу. По цркву зато, што су позвани зак. чл, и на њему темељеће се Уредбе, и сам карактер цркве наше промениле, одузевши јој епископални, и давши јој народнорепрезентативни карактер. Што су цркву неограниченој самовољи световног елемента подвргнуле и страначке борбе у цркву увеле, а тиме дема гогији, корупцији, моралном и материјалном опадању верних широм врата отвориле; што су управу цркве и школе у најжалосније стање довеле; што су народ. цркв. фондови у руке тако зване народне странке предани, од своје цјели одстрањени, до изцрпљености обтерећени и т. д, — државу с тога, што тако стање у цркви мора неповољно утицати и на грађански живот и грађанске дужности верних, а усљед тога пати државни интерес, а нарочито пати и с тога, што су држави противни елементи успели, да и

цркву подчине својим тежњама, те да и њу употребе као згодно средство у својој борби против државе; и најпосле што се тежња