Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

244 Архив за историју ерпске православне карловачке митрополије

вати може. Норма урбариална не допушта Зезје на мање од у; редуцирати, и гди овога нема, ту се поданици паш твзта-ју, а земља остаје као ехтгазеззјопајпа. Поводом и ове околности, дакле, кад би земља манастирска урбариалне нарави и регулирана била, опет би ехтгазеззјтопа!-на остала. -

Земље, које прњаворци уживају, јесу двогубе врсте: једне ораће и косаће, које су њима првобитно на уживање дане, и свагда при њима биле; друге пак јесу виногради и шљивици, по приватно и од времена до времена учињеним уговорима држане. Ове су алидопалну своју нарав свагда досад задржале; оне су пак ехтазеззтолате.

За ово следујући разлози говоре.

1. Год. 1745. у жупании Сремској — гди је пређе тога по изгнаном Турчину камерална Администрација постојала — воспостављеној бившеј, учињен је попис обитајемих места и пустара. Том приликом места монастирска, као ни у једну од преднаведених категорија, урбариалну и предиалну не спадајућа, пописана нису, а почем осим предпоменутих двеју категорија земаља још једна трећа, алиодиална сирјеч, постоји, то је и ово јасан доказ, да су земље прњаворске алиодиалне нарави. Ово потврђује и изјасније настојатеља манастирских публично у конгрегацији Сремске жупаније год. 1748. учињено, и чрез исту власт уважено по сведочби акта публичног од год. 1815.

2. Деветак, високим Рескриптом царским од год. 1756. у Славонији и Срему укинут, даван је једино од сесионалних земаља, од вопросних Ман. прњаворских земаља. Осим једног десетка није ништа друго давано; а да су оне сесионалне нарави биле, то би, као што је од других ове врсти земаља деветак даван, исти и Од вопросних земаља постојао био.

3. Вис. Резолуцијом царском год. 1757. тако званом Рекеппот, усљед метализације помеђу манастира и суседним властелинима чрез изасланог кр. комесара, персонала Фекете учињене, изданом, очито се вели, да десетак манастирима од свију њихових земаља припадајући не узима се у име оног десетка, који клиру припада, него у име уживања земскога ((еггадита) за обдржавање калуђера, дакле-у класу десетка клира, ког држава од Архиепископа плаћањем 6000 ф. одкупљује, не спада. Овај клира десетак припадао је само од сесионалних, онај пак калуђерски од ехзтазеззопа!-них земаља.

4. Усљед урбара Марије Терезије заведеног год. 1756. у Славонији и Срему буде по комисији од стране жупаније Сремске изасланој и од места до места идућој учињен попис земаља сесионалних за вечито такових притјажатеља и фонда контрибуционалног осигурање. Пописи ови жупанији поднесени и тамо у архиви сачувани служе за основ и темељ сталежа сесионалног, и приликом урбариалних регулација били су такви једино таззређепа.

Места манастирска, која су већ онда у велико постојала, не садржавају се у списцима истим. Поред тога дакле да су вопросне земље већем у год. 1751. — са осам година пре — данку публичном подвргнуте биле, опет прочим сесионалним уврстите нису. И ово је јасан доказ, да су такве ех азезопаћпе нарави.