Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 251

Карлштатска је Генералкоманда позвала 13. Јулија 1803. горњокарловачког владику Петра Видака да састави Катихизис за српску школску децу на хрватском језику — с латиницом —, пошто деца руски (|) — Рајићев — не разуму, као што га не разумеју ни многе катихете-свештеници.

" Добивши Видак овај отпис, написао је митрополиту Стратимировићу ово писмо: Плашки 19. Јулија 1803.

Приложеное копиалное писание ВС. Генерал- Команде Карлштатске может П. В. в потверждение онаго, јеже о просвјешчении Епархии сеја свјашченства приликоју поисканија Јеромонаха и пострижника М. Гергетега Јоана Н. под 13. Маја покорњејше објавих, служити. |

Ја ћу се постарати, јешче от предков моих опредјеленија кати-

хети, в званим их по возможности упутити, јеже пак помјанутија

ВС. ГК. мње в том сотворенаго, да би ја на простом јазицје њекиј Катихизис устроити дал; то не знају, како би реченому желанију и по тому удовлетворити могл, что ми обшчиј Катихисис Г. Архимандрита Раића синодално потверждени имјеем; примјечаја токмо сие, да тојже Катихисис, здјешњеј јуности благочестија нашего зато негли неудобопоњатен јест, что она славеносербскими школами оскудјевајушчиј, ни в матерњем своем јазицје, ниже в чтении јешчеже менше в писанин обучатсја. |

Сија П. В. покорњејше објављаја в глубочајшем страхопочитании пребивају — — — -

На ово је одговорио из Карловаца 10. Августа 1803. митрополит Стратимировић владици Путнику:

Изволите В. П. в смотрении желании онаго под 19. Јулија т. л. сјемо објавленаго, Славној Генералкоманди Карлштатској отвјетствовати, да како что молитве повседневним употреблением изучаеме всјакому народу на своем дијалекту поњатне бивајут, и пристојашчим њекоим провинциализмам, на примјер в мјесто что би у Њемецкој молитви предстојало тејп или шпзег Уатјег читаетсја Ма(ег ипзег и проч. непромјениме заостајут, тако и наших молитвах формуле промјењаватисја не могут; равњеже и при синодално заведеном Катихисису обшчем, не может за каждиј предјел особени Катихисис строитисја, да притом у Катихисису Нашем препросто сочињеном, хотја гдје кои Бачки, Банатски и Славонијски провинциализми внишли су, а хорватски и далматински изостали, и паче желити би било, јегда би со всјем славенски а не просто сербски сочињен бил, како би Русом, Рушњаком и вејаким славенским Народом разумјеваем бити могл — њест оскудјеванија, но у том род наш оскудјевати видитсја, что в предјели тамошними школ не било, ниже ниње находитсја, у коими би христијаном Благочестие их из младости у толико поњатно творилосја, да би они не токмо просто, но и славенски читаемаја разумјети могли: и токовим начином ашче школе завестисја небудут, Род тамошниј в донињешњем непросвјешчении не токто и далше заостати, но ниже Молитве ниже Катихисис, ашче би по желанију речене Генералкоманде устроен

бил, разумјевати, у состојанију будет: отуду убо происходит, да