Arnauti i velike sile

96

видна je намерз да се створи арнаутски „хинтерланд“ ито путем постепене еволуције и по изгледу невиних административних мера. Тако се кристалише она земља, која би најпре под европскоы контролом добила самоуправу, a која би доцннје, кад једанпут куцне час за ликвидацију, дошла у Једној или у другој форми под италијанску сферу интереса и моћи.“ (Хлумецки, стр. 213). Али ето видите, куцнуо je час ликвидације много раније, него што се у Аустрији и у Италији слутило. Балканске државе брзо су појмиле велику опасност, која свима њима прећаше, ако би Великим Силама испало за руком да створе огромну автономну Арбанију, која би обухватала целу Стару Србију, делу Македонију и цео Епир. Махинације аустријске и италијанске у Арбаннји и међународне жандармерије у Македонији отвориле су очи,свима балканским државама, и оне видеше, да je њихов живот у опасности. Та опасност била je јача него супарништво између Срба, Бугара и Грка ; и ови народи увидеше најзад да сва крвава борба православља противу егзархије, да све њихове комитетлије управо братоубилачки рат воде само „за пара од Аустрије“ и за „краља од Италије“; и тако се још једанпут потврди да: „где су кола мудрости, ту су двоја лудости“, и неугасна жудња Аустрије за Солуном и Италије, да од Јадрана направи италијанско језеро, направите мир, па чак и савез међу балканским државама и на велико запрепашћење деле Европе грмну с Балкана Балкански Савез: „и ja сам ту“, и у једном крвавом рату раздробите победоносне балканске војске Европску Турску, и уместо аустријске војске, уђе грчка војска у Солун, а место италијанских трупа заузе српска војска источну обалу Задрана; докле друга једна српска војска, црногорска, опсађује златну јабуку