Arnauti i velike sile

95

ti која за њих има толико исто важности колико и за Србију, могу Аустријанци бити сасвим на миру. Потребне паре неће Србија тражити од њи:хове Лендер-Банке. Шта ли би тек данас рекао барон Хлумецки, који je још y време блажене реформне акције y Македонији онако дубоко уздисао ; „И тако ce креће наша акција на западном Бал кану од једне стене и сметње до друге; тек што смо се попели на вис, већ се јавља други пред нама. Овде као и на Криту и у Алгесирасу налазимо увек нашега савезника поред Енглеске и Француске. То се зове „миролюбиво развијање савеза пријатељствима и срдачним споразумима.“ „И данас није се у том погледу у Македонии ништа променило, На основи поузданих извештаја с лица места, траје и даље отпор италијанских чиновника противу сваке аустроугарске реформне акције. У малим .као и у великим питањима јављају се трвења и тешкоће због засебних италијанских интереса. А ове интересе умела je Италија не само у Арбанији, него и у Македонии врло вешто да чува. „Сад Италија обухвата Арбанију с три стране. Преко мора продире нталијански дух у земљу ; на северној црногорској граници имају Италијанци доминирајући положај, а сад ce приближује њен гвоздени обруч и с истока. Из Битоља може да се да практичан успех оној политици, која тежи да компактне арнаутске масе у Македонији и Цинцаре пробуди до народне самосвести и да их спреми за полатињавање. Италијански захтев, да се већи дслови Битољског и Косовског Вилаета административно одвоје од њих и да се здруже с арнаутским вилаетима, то je очевидно спрема за стварање автономне Арбаније. Наравне, автономије која би стајала под вођством Италије. Оче-