Arnauti i velike sile

99

воре п о некаквој автономији за њихову земљу, али и они очекују од те автономије нетто тек ако би јој претходила аустријска окупација, која би их амалгамирала и васпитала. „За Аустрију je од особите важности питање како би се у арнаутским брдима понашала према Италији? За одговор на то питање довољно je показали да у Малесији презиру Италијанце. Зашло? Jep je један путник Малисорима причао да се у Италији једе и коњско и магареће месо ! У таквим расположењима арнаутскога народа просто je неопростиво што Аустријанци допуштају да их италијанска друштва надмашују у приморским градовима. „Особита напрезања прави Црна Гора да задобије за себе католичке брђане у Арбанији. Који год Малисор дође на Цетиње, тога прима кнез Никола и обдарује га новцем. Да ли слути кнез Никола да многи Малисори долазе на Цетиње само због тога једног наполеона, па после кад се врате дома смеју се глупим „Ђаурима.“ Између Црне Горе и арнаутских брђана има само један правилан одношај, а то je стара мржња међу њима. Они се воле само с пушком у руци.“ „Али Аустријанце воле одиста од свега срца. Ja сам једанпут међу Арбанасима слушао како пеаустријску химну и видео сам како се ови сурови људи заплакаше, jep и ако од те химне не беху разумели ни једну реч, они су знали да je то песма Аустријанаца. „У вези с овим можда треба поменути да су католички Малисори још и љути антисемити. „У Арбанији нема Јевреја осим оно неколико трговаца у приморским градовима. Али чак и у Скадру причали су ми да се један Малисор љутито машио за револвер кад су му показали једнога Јеврејина. „Чивутин je, разапео Криста и зато