Arnauti i velike sile

108

ство једне жене не кажњава се. Убица остаје дужан само крвнину (стр. 76). Ако се деси убиство између два члана једнога истог племена, па убица побегне у друго племе и тамо буде убијен, онда je тиме то друго племе повређено у свом гостопримству и онда оно убија осветника или његове рођаке (стр, 77). За „правилно“ вршење крвне освете нико не одговара и не може бити кажњен. Кад дође до измирења закрвљених страна, онда то бива или драговољно или на заповест турске владе по нарочитој иради Султаново]. Ако стигне такав ферман у Скадар, онда турска влада шаље дотичнога буљубашу с једним писаром и неколико жандарма у његово племе. Свако брђанско племе мора да прими и да издржава ове владине нзасланнке докле год се они у њему баве због измирења. За то измирење плаћају обе стране таксу од 125 гроша, која се сума подели на поглавице племена и на владине органе. Осим тога плаћа кривац 150 гроша таксе државне за једно убиство, а 75 гроша ако je човека само ранио. Пошто се изврши измирење, кривац добија нарочити докуменат о томе, а за већу сигурност одреде му се јемци за време од 5 година, који су обвезани да га освете ако противна страна не буде поштовала измирење (стр. 78). Хасерт у својим саопштењима Бечком Геотрафском Друштву (1898, стр. 374) изјављује мишљење, да огорчена борба свакога против свију, тумачи, зашто у горшем Арнаутлуку 25 до 75% мушкога становништва умире неприродном смрћу. ~Многи људи морају, били криви или невини, да напусте своју домовину и да се целога живота потуцају по туђини, jep их код куће чека освета.“ Хасерт сматра крвну освету као најужаснији бич горњег Арнаутлука, jep из породичних свађа нич\'