Arnauti i velike sile

114

противу урока има два сигурна лека : бели лук и шьувати болесннка (у истој књизи, стр, 250). Ама зар Арнаути немају никаквих других обичаја? Та имају, али су то махом лепи остатци из српске владавине у Арбанији. Још аустријски консул Хан (у своме делу I, стр. 153) помиње један обнчај, који je истоветан са српском славом и ако он сумња да he то бити прастари обичај „Sacra privata.“ Гастон Граваје (у њ, књ., стр. 8), причајући о гостопримству које je нашао на Беломе Дриму, вели : „ Пустили смо их да нам опишу како прослављају Св. Николу, њиховога породнчног патрона. Из те приче лако нам je било познати старе српске обреде, а нарочито приликом славе.“ Јастребов (у пом. књ., стр. 188) констат} г је, да у Арнаутлуку свако село има свога свеца и да свако племе слави другога свеца. Тако: Ороши ■славе Св. Александра, Фанди славе Марков-дан, Спачи Св. Николу, Кушњени Св. Стевана, а Дибрани Архангела Михаила. Овамо спада и обичај побратимства и посестримства, које се у Доњем Дукађину јако поштује не само међу хришћанским Пуљатима него и међу мухамеданцима. 54 Сем свега наведенога има још једно мерило .за културност једнога народа, то je положај, који .заузима жена у томе народу. Тај положај карактерише Јастребов врло кратко и јасно : „Живот једне жене кошта таман половину живота једнога мушкарца. Жена je полу-крв ; док ■се за убиство једнога мушкарца мора платити 5000 гроша, за убијену жену тражи се само 2500. Жена

54 Јастребов, у пом. кн>,, стр. 207. Хришћански Арнаути никад не узимљу младу из оне куће. која хлави истога свеца кога славм и к}’ћа :младожењина (стр. .189).