Arnauti i velike sile

178

онда ми не тратимо ништа друго, него да нас Европа призна за културну нацију, која je способна да узмс на себе културну мисију. У томе смо апсолутно с тур пи да би либерална човечна администрација и сви ресултати наше мисије доказали да смо ми за њу способни. Ми овде нисмо ређали никакве појединости, нисмо се позивали на ауторитете за историју и етнографију, нисмо наводили никакве статистичке податке из дотичних земаља, али ми смо готови, ако би Велике Силе, којима ми подносимо ову промеморпју, то зажелеле, накнадно поднети цел}' потребну грађу. Поменули смо да српски народ никада не може напустити „свету земљу“ у којој се налази Скадар, стара престоница првога српског краљевства, Пећ столица Српске Патријаршије, Дечани и Ђаковица. Нисмо поменули Призрен главку варош старе српске државе, нисмо поменули Прилип, домовину нашега народное јунака Краљевића Марка, јер нисмо могли ни помислити да би се ико нашао ко би нам спорно права, и на те градове. Најзад цела наша историја доказује да су интересы српскога народа увек били у хармонији с интересима Европе. Разграничавањем будуће автономне Арбаније, какво ми предлажемо, задовољило би историјска права и оправдане интересе српскога народа и дало би му могућности да постане један од главних јемаца за мир, ред, културни и привредни напредак на Балкану, а то je главна и најмилија аспирацпја нашега народа. То je наш интерес, али то je уједно и интерес Европе. То смо дужни нашој победоносној војсци. То смо дужни целој нашој прошлости. То дугујемо и нашој будућности.“ Као што видимо, п}шомоћници Србије налондонској конференцији за мир, у своме меморан-