Arnauti i velike sile

24

He шће више ни гледати љубу; A дођоше два Мрљавчевића, Два ђевера Гојковице младе, Узеше je за бијеле руке, Поведоше у град да уграде, Подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; Ал’ се смије танана невјеста, Она мисли, да je шале ради. Турише je у град уграђиват, Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до кољена; Joui се смије танана невјеста, Још се нада, да je шале ради. Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до појаса, Тад отежа дрвље и камење, Онда виђе, шта je јадну нађе, Љуто писну, како љута гуја, Па замоли два мила ђевера; „Не дајте ме, ако Бога знате, „Узидати младу и зелену!“ То се моли, ал’ joj не помаже; Jep ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, Паке моли свога господара: „Не дај мене, добри господару, „Да ме младу у град узидају, „Но ти прати мојој старој мајди „Моја мајка има доста блага, „Нек ти купи роба ил’ робигьу, „Те зидајте кули у темеља.“ То се моли, но joj не помаже. А кад виђе танана невјеста, Да joj више молба не помаже, Тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре! „Остави ми прозор на дојкама, „Истури ми моје б’јеле дојке, „Каде дође мој нејаки Јово, „Каде дође, да подоји дојке.“ To je Раде за братство примио,