Arnauti i velike sile

дрва. Сваки такав камеи значи да je на томе мешу убијен једаи човек, и тај камеи мора онде да остане докле се не задовољи крвна освета. Чим je на тај начин освећено убнство, уклони се дотични камен“. (Сиберц,у његовој пом. књ., стр. 138). „Шала, то je најјаче и најугледније племе на северу Арбаније, јер броји на 4500 душа у 500 кућа. Они се најстроже придржавају крвне освете. као што доказују многе разорене куће у ньихову крају.“ (Сиберц, у пом. књ., стр. 194). „У вече приђе нам мнсионар и рече нам да се склонимо у кућу, јер чим зађе сунце провлаче се Никајци преко племенске границе. Нэнхови куршуми намењени су истина само Шалцима, не гађају странце, ако знају да су странци ; али у помрчини могу и странци страдати. Да би нам доказао колико je крвожедна ова племенска борба, мисионар нам je у свештеничкој кући показао једног дечка од 8 година, коме су за неколико недеља поубијали све мушке сроднике.“ (Др. Либерт, у његовој пом. књ., стр. 24). „Беше ми пало у очи да се Драгобија налази 3' р}жама Шалинаца и ако се између њиховога земљишта и Драгобије подиже доста велики вис на коме се налази Чафа Валбонс, и ако би се за пашньаке морало мислнти да су својина Краснића. На моје питање сазнадох : да Шалинци т}г станују као освајачи и да je борба за то освајање нанела Краснићима грдне жртве. Л3Ol Чока, поглавица породице код које сам ja био гост, и који je најЗшледнији човек у томе месту, поносито ми je причао да су његови луди сами у тој борби поубијали И Краснића.“ (Др. Либерт, у пом. књ., ■стр. 61). И ово убијање није било због крвне исвете, него да би се отело туђе имање! Таквих случајјева има доста у Арбанији.