Arnauti i velike sile

62

ко ja породица принуђена je због крвне освете да напусти Бшкаше и да се насели у Mahn, где су чифчије и пастири, јер су Маћани махом земљорадници, мање вични сточарству“. {ШтпјнМец у св. п. књ., стр. 12—15). „И Миридити не могу да живе од своје неплодие земљЦ те зато ноћу силазе у плодно Задримље да краду стоку. У последње време учестале су те шьачкс и због њих крвави сукоби, Становници равнине толико се због тих разбојништава раздражите да су убијалн сваког Миридита који сиђе к њима. Тако су на скадарском друму убили једнога поглавицу мириднтског. „Освета!“ грмну проз цело миридитско племе, и баш оно вече, кад сам ja био у Калмети, 280 добро наоружаних брђана, Миридита и Кселанаца нападоше на село Какариће недалеко од друма Скадар —ТЬеш и у њему на имање онога кога су држали за главнога кривда. Али тај напад није имао успеха. Камена кула беше тврдо озидана, имала je уместо прозора узане мангале, и могла je да се брани цео дан, при чему један Миридит погибе, a двојица су рањени. Али зато све дрвене побочне зграде плануше и изгореше; а када je сутра-дан дигнута опсада, Миридити отераше у своја брда две стотине оваца нападнутога домаћина“. 40 Код оваквога стања у Арнаутлуку намеће нам се питање : Како je то било могућно да аустријска и италијанска пропаганда, коју су махом водили католички свештеници, служећи у средини народа, и васпитавајући народни подмладак у својим школама за толике десетине година, нису успели ни најмање да ублаже и ово дивљаштво и ову анархију ? Да бисмо могли одговорити на ово питање, морамо се мало позабавити црквеним и

d 6 Steinmetz, у св. п. Књ., стр. 2.