Arnauti i velike sile

76

и пошто само жене раде, то не може ни биты успешне пољске привреде. Па ипак у многим крајевима напушта се сточарство да се приступи пољопривреди, која много мање прихода даје; стога je сиротиња на све стране просто страшна. У Малесији нико не зна за промену н ред усева ; дубоко орати ннје могуће ; о ђубрењу ни помена нема и, ако се марљивим заливањем успело, да пшеница почне класати, још нико не зна да ли каква изненадна крвна завада иШеђу два племена неће за неколико сати уништити тр} г дове од неколико месеци, Услед тога и из племена која се зову Шкрели, Хоти и Климента морале су врло многе породице да се иселе у плодно Задримље; •али ни није им могућно да дођу до правога благостања, јер су им ту суседи оних 30.000 Миридита, који су презадужени, те, као што Нопча вели, због тога наклоњени крађи и пљачки. Због сиромаштва своје земље многн су Арнаути принуђени да се селе и да иду преко зиме у печалбу чак у Грчку и Румунију. (Долазе и до нас у Србију као тестераши или иначе као најамници). Чешће се дешавало да читава племена бр-ђанска, сломљена теретом дугова, остављаху своје ■ зем.ъе па насељаваху Метохију, живећи у њој као чивчије и најамници. Тако су многи Арнаути отишли у земље око Пећи и Призрена, где су осно.вали католичке колоније. Штајнмец пише: „Видео сам многе Арнауте, •који немају кошуље на снази, али сваки има пушку и реденик;“ и барон Нопча констатује да Малисорн врло добро знају како на извесним прецнзионским пушкама има чак и дурбин ; али како ■се прави овчји сир, о томе још ни издалека нису знали ништа, (цитат у Снберцовој књ., стр. 199). Геолог Нопча потврђује да оно мало оловних, Дакарних, арсенских и азбетских слојева, које je