Arnauti i velike sile

77

он у Арбанији нашао, не обећавају никакву богату експлоатацију. Брђани Арнаути врло ретко иду у рыболов, а тако исто ретко и у лов, и ако им je пушка, вазда при руци. (Др. Либерт, стр. 29). Шуме би биле једино али велико богаство Арнаутлука, кад би било могућности да се корисно и употребе. (Сиберц, стр. 196). „Да, овде се може без претеривања говорити о шумама кроз које се пролази читаве дане и које join никаква секира није додирнула. Колике масе дрва, колике вредности иструну овде сваке године. (Сиберц, стр. 197). „Пут води кроз дивну јелову шуму; таколену шуму нисам никада дотле видео : Vt сата, избијају један поред другога џиновска као -свећа права стабла у вис. У девичкој нецрикосновености стајаше та огромна шума и нигде се није могао опазити ни траг људскога захваташа. „У обореним иструлелим храстовима, буквама и четинарима пропадају сваке године небројенн милиони (Штајнмец, стр. 28). Па ипак ни]е тако у целој Арбанији. Лекар Др. Либерт приметно je прве почетке за експлоатисање овога богаства. На путу више села Шуме имао je прилике да види очајну слику од скелета разголићених дрва. Арнаути одсецају сваке године свакоме храсту нове гране, да би лишће с њих осушили и да би га зими употребили за исхрану стоке.“ (Др. Либерт у њ. књ., стр. 32). Племе Никајско упропашћује дивне буковешуме, само да добије пашњаке ! Нико маши него барон Нопча јавља: „Докле у Скадру један кошски товар танкога зеленог граша кошта 10 гроша, 40 километара даље упропашћују најдивније букове шуме. Паљевине шума у Никаји спречавале-