Balkanski rat

Страна 522

БАЛКАНСКИ РАТ

Број .13

ЖРТВЕ СВОЈЕ ЦНОПИ — На бракм Отенества пала интелнгенцкја Г Ђура Поповић — Пфзф АДВОКАТ ИЗ ВЕЛИКОГ ГРАДИШГА Двадесет друтог јула ове године угасио се у Пожаревцу живот једног ваљаног младог гређанина, неж ног супруга и оца, преминуо је Ђура Поповић —Пфаф, адвокат кз Великог Градишта Као војни обвезник на вукао је клице опасн* бољке, која га је после дужег боловања отргла у најлепшем лобу у 32 години живота. У пок. Ђури губи у подједнакој мери и друштво и држава. Спреман правник и савесан адеокат, Ђура је брзо освајао симпатије свију оних са којима је долазио у додир било приватним било адвокатским послом. Отпочео је адвокатску каријеру у В. Градишту пре три годиие и одмах су га рамски самостални ради кали почастзовали својим избором за председника среског партијског одбора и кандидацијом за народног посланика последњих избора. Тежак је удар његовом смрћу нанет најближој околини - породици пок. Ђу ре. Умро је у тренутку када је био најпотребнији и родитељима и својој супрузи а нарочито својој незбринутој дечипи — Нека је лака земља добром и че стигом Ђури Пфзфу, а успомена на њега осгаће дуго и дуго код пријатеља и другова, који ће га се вазда сећати каб искреног друга и поузданог пријатеља. . ђ Никола Милошевић АДВОКАТ ИЗ ШАППА Почетком августа месеца изненада је подлегао опасној бољци тифусу, коју је дсбио на вршењу своје војничке дужности, млади адвокат шабачки Никола Милошевић. Као војни обвезник пок. Никола пробавио је на војној дужности све време од почетка рата не дочекавши да види крај триумфалног успеха српске војске, њен повратак у Огаџбину. Адвокатски ред смрГу Николе Милошевића повећао је свој губитак још једном' новом и крепком сна гом Као адвокат у Шаппу, пок Милошевић је за релативно кратко време стекао велики број пријатеља и клијената, који су од његове солидне спреме и савесног рада очекивали праведну заштиту пред судовима, али су све те лепе наце скопчане са овим младим жи вотом, сахрањене заједно с њим у гроб ■Г Поп Љубомир Радивојевић У војној болнипи у Нишу преминуо је 24 августа поп Љубомир Радивојевић свештеник из Кушиљева, у округу пожаревачком. Као један од интелигентнијих свешгеника одређен је за војног пуковског свештеника 9. пука другога позива, с којим је за сво време опсаде Једрена провео под Једреном живећи заједно с војницима по земуницзма, које су му испиле снагу и руинирале здрзвље. Учествовао је и у бугарскоме рату, где му се здравље још јаче погоршало. По наређеној демобилизацији похитао је своме дому, из кога је одсуствовао годину дана, али му не би суђено да види свој дом и своје миле и драге у њему. Разболео се на путу и задржао у Нишу, где је после два дана испустио своју племениту српску душу. Мртво тело његово пренето је у Кушиљево. Пок. попа Љуба био је једзн од угледних наших свештеника, речит и пун љубави према народу и Огаџбини, за чију је величину и живот изгубио у савесном вршењу своје дужности. ђ Поп Милета П. Стојановић Овај школовани свештеник црногорски, парох и учитељ из^Пинера, када је избио црногорско турски рат оставио је правну школу и оиустелу парохију, па је са својим парохијанима у редовима простих бораца с брзометком у руци, као обичан војник, чинио чуда од јунаштва

у борбама око Скадра. Ликада није имао починка у логору већ се сгално налазио у првим извидничким редовима. То ]е онај поп војник који је прекинуо телефонске жице међу оделењима турске вој'ске која су т се налазила на Штоју и Бардањолту. Сви су версвали да непријаТељско тане не може погодити попа Милету, као што је то било веровање за његова деду Нова Векова, који је чинио чуда од Ј'уна,тптва у борбама с подгоричким Турцима на Загарачу више Под горице. Лои Милета је био признат као најхрабрији војник у зетском одреду. Пошто се повратила црногорска војска са Скадра он је отпочео свој рад у школи и парохији. Али на глас о рату с, Бугарском, одмах је дошао у Куманово где Ј - е нашао брата свог Милутина СтоЈ'ановића, коњичког поручника. Лопа Милету поставише за заступника проте у коњичкој дивизији. Вршио Ј'е свештеничку дужност, али није изостао а да не учествуЈ'е у свима борбама с крстом и пушком у руци противу ВуЈара. За показану храброст у борбама с Лугарима, командант коњичке дивизије Кнез Арсен предложио га је за највеће војничко одликовање. Уживао је љубав, признање и поштовање официра и војника коњичке дивизије. У борбама је био два пута рањен г један нут контузован, али судбина хтеде да га на позицији дахвати страшна болест колера, којом савладан, испусти племениту душу у најлепшем добу живота 31. јула ове године на Ристовцу. | Васа Равничанин и ф Корнелије Драшкоцп АПОТЕКАРИ Два млада живота на олтар Отаџбине, два добра пријатеља на жргвеник Ескулапов. Весели и чили, свесни да приносе своје жртве са спас потлачене браће, пошли су у свети раг ослобођења и оставили своје младе животе као откуп. П апотекари у овом су рату подносили две жртве: у крви и имању, али су своју дужност савеено вршили до краја. Мало их је. ал су људи. Поред резервног пе шадијског погпоручника Боре Аранђеловића (слика на 27 страни) апотекара из Лесковца, који није хтео у апотеку но је отишао у рецовз бораца, да као прави јунак погине првог дана кумановске борбе, 10. октобра као водник VI пешадијског пука првог позива, умрли су од тифуса у Мусгафа Паши под Једреном, Норнелнје Драшкоци и у Улцињу Васп ‘Равничании, први апотекар у Рашкој а други у Рековцу, обојица прошле године тек отворили апотеку, обојица пре 3-4 године изашли из школе. Као апотекари војни обвезници они су у пољским болницама пратили покрете наше храбре војске, неуморно радећи на видању рана рањеним и лечењу болесних ненадмашних српскпх јунака, за које су они имали топико искрено саучешћа и пуно љуба ви, док у поменутим местима нису и сами подлегли тешким и опаким бољкама, на савесном и преданом вршењу своје дужности. Слава им! ф Никола ЈТ. Илић МЕДИНИНАР ИЗ ЗА1ЕЧАРА У Зајечару је преминучо 18. јула а сутра дан по гребен млади Нико.па Илић, медицинар, син тимочког окружног физикуса д-ра Лазе. Млади Никола био је. одличан ђак и с пасијом се одао медицини, да би достојно заменио свога оца. Кад је букнуо рат, он се, по угледу на младост свога родитеља, ставио на расположење својој земљи предано и савесно вршећи хуману дужност своју. Али зао удес није му дао да истраје до краја. да сачека крај крвавих ратова и види ослобођену српску земљу, па да се у новој проширеној својој Отађбини посвети високо хуманоме позиву своме. Он је поддегао тешкој бољци