Barometarski pritisak i termogeneza

90 Иван Ђаја и Стефан Ђелинео

Ако хомеотерм одржава своју телесну температуру калорификовањем свог базалног метаболизма, тада барометарска депресија не утиче на потрошњу кисеоника ни на калорификовање, све до границе депресије на којој наступају претсмртни поремећаји.

Опадањем барометарског притиска на једној датој температури нижој од термичне неутралности, производња допунске топлоте постаје све мања, па не само да најзад потпуно ишчезава, већ сагоревања падну и испод вредности самог базалног метаболизма. Тако у нашим огледима са пацовом од 180 27, потрошња кисеоника на 169 и притиску од 460 тт износи 2,238, док базални износи око 2,700. Што сагоревања у разређеном ваздуху и температури нижој од термичне неутралности могу спасти испод вредности базалног промета, то је, вероватно, стога, што је организам у хипотермији. На термичној неутралности пак, не постоји тај узрок депресије сагоревања, те је калорификовање на сталиој висини базалног промета све до близу границе смрти.

Ови наши резултати слажу се са оним које смо добили (1) у погледу утицаја делимичног напона кисеоника на калорификовање. Они су потврда ономе што је пе] (3) био нашао.

Са практичнога гледишта, ако се људски организам у томе питању понаша као организам пацова, може се извући овај закључак, да је при уздизању у атмосферу од највеће важности по човека да буде заштићен и од умерене хладноће. Он мора тако бити одевен да, ма како ниска била спољашња температура, може задовољити своје потребе колорификовања топлотом коју даје његов основни промет (повећан топлотом у вези са мишићним радом који врши, и са стањем његовог апарата за варење, ако није на ште срце). Ако ти услови нису остварени, смањивање његова калорификовања и опадање телесне температуре појавиће се међу првим поремећајима услед барометарске депресије. Ако је пак у поменутим приликама заштите од хладноће, његово калорификовање остаће нормално до близу границе барометарске депресије које уопште организам може поднети,

== 10/—