Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

Њкхови каравани, натоварени воском, кожама, вуном и житом, спушталк су се до јужних лука, а од половине XVII века ова роба се упућивала и у аустриске земл>е. После турских прсн вала у Угарску и Аустрнју, Београд се увек претварао у тржиште робљем где су се продавале хшваде похваташсх хришћана. Тако је овај град постао оно пгто је за њега, са много источњачког претеривања, рекао Евлија Челебија. Београд је, каже он, „румелиски Мисир“ у коме „сваки сиромах постаје богаташ". „Сви су му становници рођени трговци, наставља он. Због тога што је ово живо и прометно место, на хиљаде људи из других места долазе и овде се насељавају“. И заиста, поред Дубровчана, називаних Латинима, домаћих и босанских Срба, Турака, Грка, Јевреја, Јермена, Мађара и Цигана, који су сачињавали његово стално становништво, у Беотрад су стизали, са својом робом, и Арабљани и Персијанци, људи свих боја и језика муслиманског истока.

До последњих деценија XVII века главни део београдске трговине био је у рукама дубровачких трговаца. Опрезни и пословни, они се настањују у Београду у већем броју тек после турскот освајања Будима. Њихова колонија, окЈшљена у једној улици, имала је просечно двадесет до тридесет трговаца који су, на основу турских цривилегија, имали пуну слободу трговтше и безбедност стечене имовине. Судску власт вршила је сама колонија, а у тежим случајевима поклисари Дубровачке Републике или сама влада која је имала искључиво право да суди својим поданицима и у сукобу са. Турцима. Колонија је била под заштитом св. Лазара чији је лик, окружен натписом, био уцртан на њеном печату. Дубровачка влада није престајала да будно .бди над радом и животом своје колоније; Дубровчани у Београду морали су трговати у складу са тренутном привредном политиком владе и у потпуности се управљати према прогогсима који су стизали из Дубровника. Сувереном влашћу управљао је Дубровник својом београдском колонијом све док се та колонија Iније угасила током XVIII века. Кад су, на пример, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година XVII века настале у београдској колонији дубровачких трговаца размирице и сукоби, изазвани сталним опадањем њихове трговине, дубровачка влада иступила је одлучно и суверено и са неколико наређења увела у колонију пређашњи ред. „Наређујемо вам, писала је влада, да оставите ваше распре и страсти које вас распаљују, да живите у миру и братској љубави и поштујете све наше редбе издате да би се одржала ваша колонија која, због таквих

32

РАДОВАН САМАРЦИЋ