Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

93

искона до новијег времена“. Побожни спевови Вићентија Ракића, пспуларни у оно доба, 'штампани су у неколико махова. Милош Светић штампао је 1837 „Оду на смрт Лукијана Мушицког“ и 1839 „Утук или одговор на одговор на ситнице језикословне". Били су заступљени и други писци, неки од њих и први пут, својим књижевним делима у стиху и прози.

Била је заступљена и поунна, педагошка књижевност делима: „Сабор истине и науке“ од др. Јована Стејића; „Сад изображени умова“ од Саве Поповића, учитеља I кл. младежи шабачке; „Огледало детског воспитанија или начин по којему родитељи своју дечицу достодолжно васпитавати, и пак дечица своје родитеље пристојно љубити и почитовати дужни јесу“ од Димитрија Чобича, учитеља из Земуна.

Штампане су и школске књиге, први наши уцбеници: 1833 године „Политическо земљеописаније" од Димитрија П. Тирола и „Руководство к аритметики за књажеско-србоке школе“ од Георгија Зорића; 1837 „Историја Русије“ од Атанасија Теодоровића и „Грчка читаоница за употребленије србске младежи“ °д Вукашина Радишића, професора грчког језика у Крагујевачкој гимназији; 1838 „Мали учитељ или србски Буквар , содржавајући у себи правила церковног и гражданског читања, нуждне молитве и млоте полезне предмете за србску децу“ од Л. Зорића, „Немачки буквар с преводом србским" од Димитрија Исаиловића и „Србски буквар или нова азбучна књижица за прво наставленије младежи у најмлађим нормалним школама Књажества Сербије“; 1839 „Мала читаоница за начелно упражкеније младежи у нижим нормалним школама Књажества Сербије“ коју је оаставио Димитрије Исаиловић, „Алгебра устројена за употребленије слишатеља философије у Лицеуму Књажества Сербије" од Атанасија Николића и „Француски бЈжвар за употребленије учеће се младежи у Србском лицеуму“ од Алексија Околског.

Имамо и нешто посебних научних дела. Димитрије Тирол штампао је 1837 године „Пробу штампања стари диплома србски царева, краљева и деспота, босански краљева и банова и дубровачки властелина" и „Мњеније о употребљавању страдателне частице с е“. 1839 објављено је дело „Философија права“ од Јована Филиповића, „канцеларисте Совета Књажества србс,ког“.

Јавили су се и први преводи са страних језика.

Сем наших, Типографија је штампала и бутарске школске и црквене књиге.