Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

МИЛЕН М. НИКОЛИЋ

Један од главних послова Типографије био је издавање „Новина српских“. Оне су од 5 јануара 1834 године почеле да излазе у Крагујевцу. Кад је Штампарија 1835 прешла у Београд, прешле су и оне са њом. Од 10 јула 1835 оне су продужиле своје излажење у новом месту. Појава „Новина српских" примљена је одушевљено од ондашњег нашег света. У Беогр-аду се чуло за њихово излажење 6 јануара 1834 године. И кад их је тога дана у кафани „обштеству београдскому“ један чиновник јавно прочитао, „сви бивши членови истог обштества били су као обајани“ и „за два часа подлисало се 120 Београђана на новине“. 98 ) Новинама се придавао велики значај. Сам кнез Милош препоручује их не само државним надлештвима и чиновницима „почињући са капетанима па на више да ји сваки держати мора“, већ и свима писменим људима као „полезну и поучителну историју 1 '. 99 ) „Може, каже он, и свак отац сину, који му је из школе изашао, и хоће да практицира новине держати, да му даде прилику себе усовершенствовати". Читајући новине народ ће видети из њих шта раде други народи и тако „не само што ће обогаћивати разум познанијем разни полезни предмета“, но ће примати за себе све што види да је добро и корисно.

Многе књиге које је Типографија штампала изашле су у издању Глигорија Возаровића, првог књиговесца и „књигопродавца“ у Београду и ондашњој Србији. Возаровић је био родом из Лежимира код Фрушке Горе. Књиговезачки занат је учио у Бечу и кад је дошао у Србију отворио је 1827 у Београду књиговезницу и књижару, снабдео је нашим, немачким и француским књигама и листовима и почео да се бави и издавачким послом. Скоро сви људи који су у то доба живели у Београду и бавили се књигом долазили су у његову радњу, једно дућанче недалеко од Цркве, ту читали новине и претресали новости.

Као књигсвезац, нарочито упочетку док се сам бавио тим послом који није био још много тражен, Возаровић је био изгледа доста скуп. Њему је 1831 године преко Петра Лазаревића Цукића кнез Милош послао на повез једно јеванђеље. Возаровић је књигу повезао у кожу и повез украсио златом. За свој рад, који је био готов у фебруару, тражио је 14 талира. Кнез је нашао да је та цена „безприлична“. „Та само јевангелије не коштује више од предречени новаца“, пише он Цукићу