Beogradske opštinske novine, May 17, 1887, page 12

212

воза. Једном речју, све се чини противу свакога случ ја, са уверењем да ће се успети. Аао се сећате, ја сам вам / по^ледњим писмима пизао о нашој беда Финанцијској, о трговачкој и ин дустријској кризи. Да би се томе помогло, министарствокао да хоће да прибегне једноме јувачкоме леху — а на име : да гмдож д посао на јавним грзђевинама. Ви звате већ, колива живост власа у арсеналима Петрограда, Кронштата, Севастопоља и Николајева. Али сви ти послови ништа нису према двама великим предузећима на која се ево оллучи руска влада. Стввр ге тиче, прво, једног велаког аобраћајног канала између оне д е велике речее рачитељке Кассије и Азова - Волге и Дона. 0 овом капиталном предузећу сањао је још Петар Велики, али се оно вечито одлагало из вечнога надања у иогрешно схваћену „еконсмију." Отеарање тога кан^ла има дати полета трговиви целога југа, а обогатити п&рочито Ростов, Астрахан и Цар чин. Данас, кад јевропсва најезда вади источне н; роде из веко не им усамљегости и о> ореле гпатије, Цоном мору као да је суђено 'ла, бар кокиао и суецки канал, послужи за копчу између Јевропе и Азије У истом реду мисји царски Сенлт дошао на је један други још грандвјозпзји пројећт а ва ш е : \% се предузме грађење једне ограмне жељезнаце која има везати Петроград еа II каном, а, ако је мо хуће и са Шангајем. Ево, дакле, једним потезом надмашено дело не само транскасиијске већ и америчке трансконтинснталне жељезнице. Бити у стању ићи жељезнвцом из Пекина у Кадикс — зар то није сан ? ! Каква се ту с амо књига упечатака и успомена отвара, за кратко време, туристама двадесетог века ! Али овде, наравно и није толико реч о туристама. Главна су ту два задатка : 1 о, да Русвја обезбеди себи превпаст нзд Китајем, како би у случају потребе могла без муке и дангубе бацити своју војску под зидине његове ; и 2 го, да наврне на Сибир, Урал и јевропску Русију велику трговачку струју која пагиње ПацаФИку, а коју Французи узаман покушавају да с Јроведу на Тонкин а Иаглези на Бирманиу. Имајте, у осталом, на уму, да Сабир заливају огромне реке, које су све бродопловне, и по којима већ ради чатава Флотлла паробродска. Сад између ових река (које су отворене 200 дана у годиаиЈ хоће се да направе прве партије ове неизмерне пруге. А можете погодити са каквим је узбуђењем примљена сама вест од дотичног становништва! Отворила се права борба и утакмица у понудама и обећањ ша изиеђу појединих вароши које све хоће да добају жељззницу

за срећу и славу домовине им. Што се трошкова око грађења тиче они ће, доисга, мањ^ бити но што «е мзсли на Заиаду. Прво и прво ту неће бвти откупљивања земљишта. Земља је у Русији и онако јевтина, а еац ју нуде бесплатно све општиае на целој пројектованој лј -наји Сабирској. Односно надн це, она је у Русији таква мбленкост, ла се у млогомз крају општиае нуде да ју саме плате. Додајмо томе још и хиљ?дг! руских робијаша који се на ово огромео средузеће дају упот еблти, као што се слободни заточенипа или и Ки^ајски исељениои дају за багателу добити. Најзад, ако се опоменемо, да је Сиб'лрија пуна гаоздених руда, ш да је њено земљиште у опште узев као длан равно, онда ћемо наћи да је дело кога се руска влада подухваћа колико огј-омно толико и економно. 1 —*ЈЕВРОПСКИ ПИЛЛТИ НАД Србијоал: и аеним делима. (А НШе гер!у Ше 1)1 аиЉог (Л „ Тће ргезеШ розИгоп о/Еигореап роШГсз" гаШе „Еогћп^Му КеУ1е\у ч ) * * % Давно је речено : где је среће ту је и несреИе..., Још су Срби нападали на надмоћна непрајатеља у утврђеним му положајима, и још се њиховој сфднзиви ратна срећа смешила. Успехом, нарочато аа десноме крилу, 7 ог нов., када је шумадијска давизаја отела од Б; гара важни алдумировгчки вис над Сливницом, потрвгн ^е снв бугдр ки успех на левои криду (5-ог и 6-ог нов.) јер су Бугари тога дава, сматрај ћи се без сумње угрожена на своме левоме боку, нап-Ј сгили сав стечени положај на десноме. Али. гди је ооет н^срећа ту је кад кад и срећа. Овога иута стиже Румелија са своји« конгивгентом, сгаде на дршћуће теразије слввничхе, и нретеже простом силом свога тега! Са доласком румеаијске војске почиње, али не усаех Бугара већ, неусасх Орба јер то није све Једно. Видев пред собом утврђену Сливницу и у њему противника који је неочекивана појачања добио, ш једнако добија — а изгубив (по ГопчевићуЈ драгоцено време да неиријатеља, док је још релативно слаб био, прегази и, по што по то, у Софију уђе — српској је војсца, управо после 10 ог (јер су и после 7 ог Бугари још врдо зло стојЧјшЈ остајало двоје: или да ризикује да буде од све јачег непријатеља опк љавана и опаољена у драгом<шском кланцу, и ту сачека помоћ бз Србије, иаи да се повуче ка тачца гди се у крај-