Beogradske opštinske novine

403

иодићи и плац на коме се грађевина има подићи. Пријаву ову потиисује господар грађевине. Чл. 6. Нацрт (скица) и формалан илан. Ако прост опис пе буде довољан за јасну представку какве грађевине, онда је по наредби грађевинског савета господар грађевине, који је пријаву са таквим иростим оиисом поднео, дужан накнадно да ноднесе нацрт (скицу) или и Формалан план грађевино, заједно са овереном копијом истог плана. Но за нове грађевине госнодар грађевине подносиће заједно са пријавом н плаи у дупликату. У томе плану пови зидови биће обојени црвеном бојом, стари зидови црном, а зидови који ће се рушити бледо жутом бојом. Нова грађа мрком а стара бледо жутом бојом. Но ако су власти потребна још каква пОдробнија обавештења, односно издржљивости грађе гвоздене или дрвене, и то је молилац дужан поднети уз пријаву. За измене па постојећим зградама, у колико се то са суседним правама и дужностима ие коси, довољан је постојећи прост нацрт дотичног дела грађевине и нацрт измене. Чл. 7. У особитим случајима власг може да нареди и то, да се какав грађевинскп предмет на лицу места извмди, за који случај моћи ће позвати и вештаке о трошку господара грађевине. Чл. 8. Садржина алана. План који са пријавом буде поднесен, треба да садржи : 1; Ситуацијони план у сразмери илаца и п.егове околине са тачним назначењем грапица суседних илацева; 2; Основне планове свију спратова у сразмери '| 100 са попречним пресецима и означењем, за шта је који простор намењен ; 3 ; Изглед грађевине (Фасаду) у сразмерн

Чл. 9. Подиис иланова. Како ориђпналне плаиове тако и копнје истих треба да поднишу госнодар грађевипе, пројектант плана п предузимач грађевине. За тачност и подпуиост плана и копије одговара ггројектант а за добро и тачно извршење грађевиие према илану предузимач. Ако сам господар грађевиие врши надзор и управља грађен.ем, који међу тпм мора имати потребну квалиФикацију, онда се он сматра за предузимача. (н АСТАВИЋК СВ)

ОДВОРСКЕ ОДЛУЕЕ На састанцима 20 и 24 о. м. оиштински је одбор: Бр. 240 — Рсшио да се извештај Фиианснске комнсцје, оиако како је подиет, не може усвојиги. Бр. 241 — Изабрао комисију да вршн редовне месечне прегледе главне и деиозитис благајне оиштинског суда. Бр. 242 — Устуиио ираво општинско иа дубок у рачун. 1890. год. Костн Ианђели за 28.000 динара. Бр. 243 — Одобрио лицнтацију ковачку н коларску за онравку возова онштннских у 1890 рачун. год. која је остала на Влајку Миленковићу за 1869 дин. Бр. 244. — Одобрио лицнтацпју за <мрбарску, танецирерску и сатлерску онравку оншт. возова у 1880. рач. год. која .је остала на Кости Нешићу за 1509 днн. Бр. .245. — Решпо да се лиФеровање олова у рачуи 1890. години устуни Јарославу Безухи -ливцу по 75 нара днн. од килограма. Бр. 24.6- — Одобрио да се њива до Убанлићевог винограда изда нод закун за 1890. рач. год. Николи НетровгЉу за 170 динара. НАШЕ СЛУЖБЕНЕ ИЗЈАВЕ Има л>уди који у безочиости својој никад неће да увпде да ннје само оно право што ТБНма лично годи, и да органи власти све и кад би хтелн не смеју да штите ннтересе једне на штету друге стране. Штоје још жалосније такви људи за осигурање и иајсићушннје личне корпсти у стању су послужнти се свима па и крајње подлии средствима. Еио у 248. бр. Днрвног Диста" неки „Ромео" измислио је доиста врло ша./нту

алн н ннском пакошћу проткану причу о чудноме лутању једпога оиштпнеког Фењера; наиао је безразложно на општинску управу, а да би успео да и даље остане један улични светилнпк тамо гди он („Ромео") хоће, пије се уздржао ни од лнчног нанада на члана опшгииске уираве, кмет. иомоћника г. Јове Антонијоннћа. Цела се нрича своди на то како уличнн светилник н даље треба да осгаие тамо гдн јкели г. Никола Ј. Протпћ (који се је једнпи и жалио што је светилннк са његовог пмања нремештеп на друго мссто), и но томе лако је ногоднти којн је тај „Ромео" као што није тешко кп увидети колико има у делој стварн истиие, каД пнсац крије своје ираво име. Колико је светилипка у којој улнци мог\ ће поставити, и на којим таткама, то одређују комиснје, а општнпској уиравп иначе је сасма све једно хоће лп један светнлннк доћи крај овог или оиог нмања. До данас је било здхтевања да се број уличних светнлника увећа, алп је ово ирви случај у коме^ се један грађании униње из крајњнх сила да општиискн светплннк остаие иа његовоме нмању. Сасма је неосновано тврђење ,Ромеово" да је са Нротићевог имања светнлннк днгпут за то што се хтела некоме другом љубав да учини. То се видн јасно и пз тога што сам „Ромео" прнзнаје да ј • пзлазила комисија да одреди тачку која је најподеснија за светилник нз свнју иогледа којн се морају узети у обзир. Да је комисијска оцена правилна, показује н то што иико другн од стаповипка те улнце ннје до данас чннио инкаквезамерке — значи да је светилннк пзмештеп на згоднпју тачку. Наша је дужност била да оволнко проговоримо не само ради одбране општннске управе и личпо г. Јов. Аптонијевића, него да ,Роме"-у на овоме месту кажемо, да се светилници не намештају никоме за љубав, и да ошнтнпска управа нема нингга противу тога да се светилник иостави наједном или другом имању кад се већнна становника за једну тачку сложи. Нека „Ромео" нзволи стећи одобрење и других становника за оио што он желн, па ће општинска унрава радо нзаћи на сусрет. Према овоме отпада све оно гато је Ромео онако „духовнто" псиричао наврћући воду на своју водениицу.

БРАТ.0! ПРИТЕЦИМО БРАТ.И V П0М0Т! Срнска мајка кршне Црне Горе рађа Српству узорите јунаке, који од Косова браиише и одбранише српски образ и срнско поштење, и орошавајући својом крвљу хладно стење и камење, стајаху на мртвој