Beogradske opštinske novine

414

РАД1БА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДВОРА ОПШТИНЕ ВЕОГРАДСКЕ (По стсног ј >а фс к'им беисшкама) држан 8. Октобра 1880 год. у&Веограду. Ј1очс;так у 3 1 / 2 часа по подне (Продужкњи) Ж. Шокорац. Госнодо, ја кае нре евега молим да ме извините, што ћу да узмем реч у овоме иитању, јер, ношто сам ја поЈонривредник, нећу моћн да вам на дугачке и нашироко о овом нитању говорим, које је чнсто Фннанспјско пптање. Но, ја ћу онде да говорпм само о начелном нитању, на пме о томе: треба ли нам оволикп зајам н зашто ; смемо ли п моасемо ли оволико да се задужимо. Овде се предлаже да ее задужн онштина са 12'мплнјуна! Нећу да пменујем нпједиу личност, ни одбор, никога. Али ствар је у томе да се траже 12 милијона а у изглед се ставља још толико. А зашто се тражи тај толики зајам ? За водоводе, за осиетлење, за каналнзадију, за зграде које су оиштнпи потребие и т. д. Госнодо, ни један Србпн п иатрпота неће одрећи да је нашој општини зајиста све ово но гребно. Потребе су ту ; опе стојо ; али, питање је ииак смемо ли мИ све памирење тпх иотреба свалиги на наша таиачка леђа, ношто се зпа да Београд слабо пзвози а впше увози ? Мп немамо никакве индустрпје. Па кад је тако, смемо ли оволико да се задужимо? Ја, гласам за то да не смемо. Ја сам за то да се истражи капализадија као неоп ходно потребна, да се снабдемо добром водом, — а за сад нише иишта. Госнодо, смешно изгледа кад неко, којн је свршио школе, као што сам .ја, гласа и у овакој нрилпцн да треба намирити негато пре него добре и удесне Школске зграде. Али ипак .ја морам да кажем, да сам у оваквим прнлнкама за то, да оншгпиа школске и остале зграде које су јој иотребне гради поступно. Нека се побрине за то, да се образује акцпјонарско друштво, да се остварн завод о зндању зграда нц отплату, па да се тпм путем и ове зграде нодпгпу и постеиено исплате редонним буџетом. Што се тиче зграде за онштннскп суд, ја мислим да је за сад довољна и ова зграда коју имамо. Што се тиче зграде: за суд варошки, мислнм опет то, да умолимо владу Његовог ВеличансТва да нам у оваквој прилици помогне н да се иретрпи с тим још за неко време, пошто судство ту није само за варош Веоград иего се њпме користе и житељи пз целе Србије. Што се тиче извора Финансијских, који се предлажу и о томе ћу да казкем само

једну реч. Овде се нредлаже трошарииа. Господо, кад мн хоћемо да подмиримо најважније потребе Веограда, зар смемо да их нодмирнмо тако, да убпјемо његов развнтак тнм законом о трошарпнп ? Било да се та трогаарпна уДарп па леб — макар само ио 1 пару од кнлограма — бидо да се удари иа пиће — на које се толнко виче ма да се оно све гато дође у Београд не попије ту пего се н извози; бнло да се ударп та трошарина на којн хоћете иронзвод — свакојако то ће ушцатн много на нромет тих иронзвода; п зпате ли шта ће онда да буде — онда ће наша пзвозпа трговина да обилази Београд ! N Овде је помеиута и кланица. Ја госиодо држпм да се може још мало причекати и са кланидом, и да м њу треба градити оиако како сам казао да се школе граде, т. ј. нутем зидања на отплате од сграпе каквог акцпјоиарског друштва. А што се тиче кеја и аитриота, несумњиво је да нема ииједног србииа ни грађапина, који не би помогао иредставипштво општипско да се то изврши. Алп кад се то хоће да пзврши на тај начнн што ће се трогаарнном да зида, п да се оптерети све оно у та сместигата или ти пијачне кошеве, опда господо апсолутно ипје могуће имати корпсти оне које желимо и које треба да имамо. Кад се свака потрошна сгвар оптерети, разуме се, она онда не може Дг, служн како трсба ни за извозиу ни за увозну тргсвину. За увозном трговнном ја ие кукам али за нзвозном ме срде боле; то је тешко сваком Србииу што иам опа није у цвету како бп требало да је. — Толико само за сад могао да кажем. Алек. Борисављеви&. Ја сам господо веома захвалап одбору општинском што је овом прпликом показаб готовости да н иас чује како мислимо о овнм важним питањима по општину. Госиодо, свима нама позиато је врло добро, да ми ма да живнмо у преетоиицп, ипшта се боље не налазимо 1 ни у хпгијепском нп у другом ком хоћете погледу пего ваша остала браћа у Србији. Шта више можда су неки крајеви у унутрашњости Србије у бољим ириликама него ми 1пто смо- Нико нс може споритн дакге да је нама потребно да имамб и водоводе; и осветљењ(\ и канализацнју и све остало што је овде побројано у нзвешћу комисијском. Али господо, долазн сад ннтање друго, долази питање о једном дугу. Све то тр.-ба иодигнути и имати — алн питање је о начину и срествима како да се подигне? Долазп иитање: да ли је могуће да наша општнна од једанпут скочн са овако нпског ступња, на коме се сада налази на један тако впсокн ступањ: да има што имају друге вароши европске? Предлаже се једап дуг од 12 милпјуна. Питање је да ли смо добро размислили о томе. Свп

ми мање вигае, впчемо иа државу српску гато се, у сличној прилиди, задулгила за намирење ишесних иотреба својих више него штоје сам буџет бпо кадар да издржи; а у исто време кад се па то виче нредлаже се овде Да се варош Београд задужи двадесет пута впше но што нзноси њеп буџет прихода ! Јесте господо то страшиа ствар Шта вцше овде се ве ш н то да ових 12 милпјуна пнсу ни довољии и да је го само ночегак н ставља се у пзглед још толнко пли бар још половина од тога иа да се овп послови ураде. — Ну оставимо то иа страну. Сада се каже да треба 12 мнлпјуна. Али кад се каже 12 мнли.уна да се узајми но 90 з ц сто, онда неће се добпти стварно 12 мплијуна већ мање а кад пам треба 12 мнлијуна стварно као што и г. нредседник израчуна, онда узимајући зајам ио 00 за 100 треба да се задужимо са 13 милијуиа н 800 хнљада ; и онда неће бити ннтерес и отплата 720 него 750 хнљада годншње — 'Го сам помеиуо само радн коректностп у рачуиу. Но главпо је ово што хоћу да кажем. Овде су нобројанн п извори за одужење тога дуга. Мени се чпнп да онн нису изра.ђенп као гато правнчносг захтева и да не одговараЈу наудп. Узело се да локалп којп нпсу за шпекуладије плате но 3 паре —• од локала. Господа су рачупала колико бн се од тога добило ; али је ли ираво господо, ири данашњем норезу, који, кажете, да је веома јак н теретан за сиротнпји сталеж, је ли велим нраво, и, је ли могуће, тражнш од тога сталежа и од грађансгва у опште јои! један норез за саму воду којн ће изиети толико колико и норез што се држави идаћа?! Чпм се заведе овај систем, значи, заводите један систем прннудни н кажете сваком без разлике : мораш да трошиш, или бар да нлатиш ову воду. Остаће дакле чесме ; остаће бунари—сваки мора да плати по локалу трошпо или пе трошио воду За то но мом схватању ова система иије праведна, и зато ја држим да је праведнија она система која тражн да се плаћа ио квантуму нотрошсне воде. Тада се нлаћа Фактички за утрошену воду, н онда сиромах који ие може да плаћа ту воду неће се њоме служити алн ако се служи плаћаће мање јер ће мање п трогаити. Напослетку то није правично ни с тога гато знамо да има људи који држе пет шест соба, али ипак немају потребе да троше ни толико воде колико троши другн ко, који с|анује само у једној или у две собе. — Верберин један има само дућан и собу — али треба му више воде но другоме који седи у нет соба — Дакле квантум потрошепе воде треба да је нолазна јединица, а ие локал. Г. Главинић био је тако добар да нам је казао да у данашњем буџету онштнн-