Beogradske opštinske novine

■

ГОДИНА VIII.

тога бв молио одбор, да сматра мишљење г. Јоспмовића као вређају.ће. Миливоје Јосимови! Ако у ' мојем гопору пма увреде, ја сам готов да дам сатисФакције г. Милишићу (Чује се: Не треба о томе говорити.) Јован Петковић. Г. Мата нпје мене разумео. Ја нисам казао да пе треба рејон, но на против сам зл то да треба само би узео шчре. Онима пак што остану вап рејона траншо сам да се само означи регулација и да не могу куће правити. Држпм, да смо мн дужии да водпмо рачуна п од оних 40—50 пореских глава. Главно је да ја нисам протпв рејона и веиш да је то требало учипити још пре 10 година, а не тек сад. Никола Р. Попови!. Ја видим да ће решење овога иитања вечерас у одбору имати 2—3 протнвиика, и да ће исто стећп протнвии ;а и од мало лпца ван одбора која су јако заинтересована, па више цене свој пнтерес но иптерес Београда. Противници немају разлога. Кад би изнели разлог, да 1|е се за кратко време намножити грађанство у Београду толико, даје оио обележје реЈОна врло мало, и да ће тгш створити тешкоће, могло бп се још и о томе мислитн: али пп један од н>их не иншсп такавразгог. С тога и велим, да противницч немају разлога. Ја знам посигурпо, да овај рејон како га је комисија обелеашла пма толико празнога земљпшта, да се та празнина неће нспунитп ни за 200 година у будуће. И даље ће бити у сред Београда доста њпва и лпиада, као и до сада. У томе ме убеђењу утврђује то, како се у Србији у оиште врло мало намножава свет. У старим гранпцамг Србија је имала мишјон и двесга хиљада душа. Тако н сад има, и због проширења гранпца једва нма само 1,600.000 или 800 хиљ. душа. Сумњам да ће се и Београд пре од 20 годнна намножитп. С тога велпм да противнпци рејоаа, немају права да се љуте на ове границе, него пре треба да се љуте па општннску управу, као п на државну, што ннје ранпје иа овоме иитању радила. Но то је било на п прошло,- Ми смо у 1890-ој годинн дожпвелп, да ово питање решимо, па треба п да га решимо с обзиром на све околностн а без обзира на интересе појединнх. Ја ћу иротпвницима само још ово да кажем. Ако би се ироширио рејон нише него што је предложен, да они треба да имају на уму колико ће више да кошта од садањег рејопа и осиетлењ и водовод н канализација н друге најнрече потребе; и кад то промисле и впде, сами ће ућутати. Друго, има још један разлог, а то је овај. Београд сад и са онима, којп плаћају неке приходе општнни и држави, и са онпм што не плаћуЈу има око 40 хиљада душа. Кад би се узео већи рејои, онда је питање, да ли тих 40 хиљада душа могу да сносе терете кад би границе Београда дуже биле ? Сасвим је одговор лак, да нпје могуће. И овакав рејон што је обележен, врло је незгодан, нарочито што се ове гранпце са житељства неће ни за 200 година моћп попунитп. (Чује се: врло добро). Др Марко Леко. И ја се у главном слажем с мишљењем г. Нпколе. Прп решавању овога важнога пптања требало бп рачун, да нам служп за основу, но тих нужних рачунских података, који бп нам знатно олакшали решавање овога питања, немамо на жалост сад овде, и с тога смо приморани да говорнмо више из соиствених посматрања. Са хигијенскога гледишта врло је добро, да варош узима у колико је могућно већу просторпју, како би свака кућа у вароши имала простране авлије, баште и т. д. Са тога гледишта ја бн се сложио с предлогом наше рејонске комиспје. Питање је само, може ли се цела она огромна иросторија, коју комисија за варош предлаже, према материјалним приликама Београда, снабдети са свима опим потребама, које су са хигијенскога гледишта неопходно нужне једној престоницп. И без онпх рачунских података, које мало час споменух, може се поуздано одговорити да према насељеностн Београда то се не може постићи. И онда раштркани не насељени Београд морао би и даље остатп неуређена варош С тога нисам да с гранпцша варошп ндемо тако далеко. као што нам компсија предлаже, већ

Б1'(ЈЈ 11.

сам за сгаре границе које бп се само у неколико имале нсправити. Кад већ Београд није у стању да од Новога селишта начи ш угледнп саставмп део престонице, мислпм да нијеираво да грађапп с Новога Селишта захтевају од београђана, да и Београд постане Ново Селпште. Јован Симић Ово иитање иретресано је у ирошлим седницама одборским а и ранпје, па и сад. Изгледа, да су овде нстакнута три пигања. Прво о старом рејоиу, а то је да се нскључи Енглезовац и Новоселшше. Д^уго је питање садањп рејон но комнсијском извештају и Треће је пигање, да лп овај рејон треба нрошнрптп Ми треба да се зауставпмо на ово нитање, да ли пре свега може рејоп остати у старпм границнма Београда или не може ? Бама је господо сгвар позната а и г. инжињер је ток рада ранпјег објаснно. Тада је већпна нашла, да рејон остане у старим граичцама, сигурно за то, што се са ириходима не могу да подмнре све потребе варошп. Министар ово мншљење већине комисијске нпје нрнмио. Услед тога је изишла ова садања комисија која је рејон овај обелеашла, а изишао је и цео одбор на лице месга и о свему се уиерио. По мом мшиљењу рејон прв 1 требао би да остане као сталан за Београд с обзиром на то, што у Београду не живн више од 30 — 40 хиљ. душа. Тај број није у стању да подмирн све захтеве, које се траже за нреустројство регулације и т. д. Но ово иигање има да отпадне само но себи с тога, игго сам мипистар не нрпстаје да се одре^ује друга компсија. Кад решење одбора није обавезпо за министра, онда мп морамо да се забавимо око овог садањег рејона и да донесемо наше решење. Као што сам напред казао, у Београду живи до 40 хнљ. становника. Ми са ре ,јОиом даље' не можемо, јер са новцима општинскнм не можемо да иодмиримо све потребе вароши. Нрема томе ја држим, ири свем том што је и овај рејон широке границе заузео, морамо се још н ослонити на мишљење ове стручне комисије, н на саме захтеве н на правду. И ослањајући се на све то, морамо се на то сложитп, да усвојимо овај рејон по извештају комисијском. У осгалом, усвојили мп овај рејоп или не, министру ће то служптн као нодатци који ће му помоћи за сам пројект закона о овоме. Но томе ја држим, да и једно п друго мпшљење о старом ранијем рејону п овом нреко границе комисијом обележеног, мора да одпадне, те с тога сам да се усвојн овај рејон, како га је компсија предложила. (Чује се: врло добро.) Др. Лаза Пачу. Шггање о ограпичењу рејона варошког у најтешњој је вези са пптањем о подизању Београда као престоннце. Све што мислпмо увестн и радити, као : школе, водовод, канале, калдрму и т. д. да би Београд учинилп узвпшеннм и да би престоницу подиглп н улеишали, све то стаје новаца. Све то јесте у неносредној сразмерн са бројем становника и са њиховим богаством, имањем. Кад упоредимо друге варошп равпе ио броју глава са Београдом, са простором који варош нокрнва и са пмањем варошкпх грађана. увернћемо се да у том погледу Београд стојн веома лоше. Простор варошн Београда огроман је, број становника мален је, а становницп су просечно стања не баш богатог. Ако смо, дакле, збпља вољни да се Веоград једном иочпе подизати, морамо га ограничити у ширењу, обележитп му рејон. Кад погледамо како се дакле Београд ширп, уверпћемо се, да се он шири неприродно, како не треба, на своју сопствену штету. Што „е то тако, без сумње крнвнца је старпх општпнских управа а у неколико и државне власти што се још у почетку пије састарало, да БеОград добпје као престоиица свој варошкп рејон, те да се моасе подизати и постати угледан. Одпста Београд овакав какав је данас не може импоновати никоме — ко год од странаца Д (.ђе у Београд мора се одиста дивптн — раштрканости Београда. Зло би прошли, кад би нас странци судили по престоницп и њеној уређености. Пошто се није ношло на то, како и у коме ће правцу варош да се шири, Београд се ширио као ни једна варош —

— 69 —