Beogradske opštinske novine

Г0ДШ1А XI

— 183 —

БРОЈ 89

споје стручно мишхењс дакле и као паучнику, који нма непосредних заслуга за нашу општигу треба да му честитамо прославу. (Чује се ■ тако је. Нек изврчш председннштво.) Иредседник — Потребно би било, да се због иовог трговачког угоиора претресе тарифа трошаринока, и ја вас молим, да бисте изволели одредити комосију, која то нзвршити Андра ОдавиИ — Ја мислим да овај посао треба иопернти оној комисији, која је имала да, [ЈСтражуЈе неке податке о трошарини, јер је она у неколико век н упозната с радом, и мислнм да је преко нотребно да што пре рад отпочпе, да прегледа све књпге трошарпнске и у опште целу радњу, нарочпто од 9 Августа, )ер сам чуо, да се је у то време, не сандуцпма него вагонима крало, Ја молим одбор, да стави у дужност тој комисији да на ирвом месту то узме у посао, а будите уперенн, да ће се наићи на грдне злоуиотребе. (Чује се: који су у комисији ?) Председник — Чнни мп се да су: Марко Ве лизарић, Ђока Нсшић, Гавра Бркнћ, и Одавић. Марко Велизарић — Комиспја је требала да се састаие, и састала се али само један пут, и тражила је нзвесио податке од управипка трошарине но у том времену задеси ми се несрећа у кућн Одавнћ је био на путу и тако није се ништа уралило. (Чује се: нек се од сад пожури.) Председник — Захвалннца, коју је општнна спремила з I г-ћу Драгин>у Станојла Петровпћа, потписана Је, и ја молим да одреднте, ко ће је однети п н>ој предати. (Одређују се господа: Никола Хаџп Иоповић, поп Таса Каиетан Спасић, Марко Велизарић, предселшк општипе, Мата Јовановић, и Нпксла Вулковић.) Сад је остало, да свршимо питање о замени ломпе сијалице нламеним лампама. Овом прилпком, ја могу да вам поновнм опо, што сам говорно пре две трп седнпце Као што знате, друштво, које је узело на себе, да нпста.шра и да даје електрично осветљен,е, оно се још у Марту мсссцу обратило па пас с нзјавом, да је за опгитипу корисиије, дч замеип известан број лампп снјалица са лампама пламеним, нагласивши, да би то општину много јевтиније стало сад него касније кад се намзстс свс лампе спјалице. Ту представку друштва ја сам пзнео пред

од'-ор 0ШПТН1 ки н он је у седниии од 3. Маја признао, да је у начелу предлог користан за општнну. па га је упутно комиспјн падзорној за електрично осветљен>е, те да га она проучп и нзјави, колико би та замена општину коштала, па тек онда да се реши можемо лп на њу пристати илн пе Коми.ија је, као што вам је познато то пнтоње проучила и направпла рачун, наравно онакав какав је она знала и умела н тај је рачун нзнесен пред одбор. Да вам попо• ва прочитам то мишљење комиспско (Чита) Андра ОдавиЛ — Како гласн тај члан 41.? Председник — У члану 41. уговора каже се, да општина има права да учествује у добиту од предузећа за електрично осветхење, чим почне да буде већи потрошак електричпог осветлења код гра1)аиа од извеспе количине електричне спергиЈе. Добит општпне при дуплом увећању уговоренеколичине електричне енергијемогла би да се увећа највпше с 20"/ о Ка* би се, на при лику, трошило годншње 400 милиона ват. сатп електрчиог осветлења, онда би општнна имала да смањи своје годпшње плаћање са ?0°/ о , плаћала бн дакле место 80 хиљ. 64 .000 динара. Сад комисија нредлаже да се општпна одрече тога учешћа у добнтку а да прнмимо ону замену, а у исто доба да решпмо, да се др^штву издаје внше 5000 динара годшнње' Сад Је на одбору општпне беогрЛдске да решп да ли ће нристати по ту цену на ту замепу. Може бити да ће одбор иаћи нскакав средњн начин да предложч н да пзвршн управо ствар компромиса. Соломон Азријел — Ја мислим да бп пајбол.е било ла ми примимо ову нзмену у осветљсн>у, а.|п без нзмене ма које тачке уговора. Управо да нам друштво да у замепу за пзвеспу количпну осветлења у сијалицама то исто у пламенпм лампама. Андра ОдавиЛ — Ја сам хтео у том нстом смислу да говорнм у коме п Соломон. Нисам био у седнпцчма, у којима се решавало о пнтањпма, и цнсу мп позната обј •шн.ен.а, која су давила појодпни члановп комиснје н одборницн. Алн, господо, чппи мп се, да ми треба да водимо озбпљна рач >на о сталностп угопора, н .Ја не допустимо не само да се укнпе чл. 41. пего ниједан другп, Јер би тиме могли довести цео уговор у пптање Могао би сутра, после нас дс1)11 ко год другп н казати: кад су нашн претходнпцп укинули чл. 41. за што мн не би мог-

XV Одборник г. Марко Велпзарић саопштава, да се у Валкапској улпци провалио кана 1 за нечпстоћу те кужи ваздух Председник цзјапљује да ће учннити све шта треба, да се ово отклени.

ОШ11ТИНСКИ ПОСЛОВИ. Исправка У општиисвим новнпама од петиајсгог августа 1893 год. Бр. 33 на 6 страни у другом сгупцу, у одлуци одборској нод VI у другој алипеји после речи „примио к знању" изосгале су речи „са одобрењем" што се овим исправља.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Д1 >жан 14. Јуна 1893 год. (по СТЕНОГР. ВКЛЕШКДМД) Лредседник — Отварам састапак, и молнм вас да саслушате протокол прошле седнице. (Секретар прочита). Прима лп се протонол? (Прима). У једној од прошлих седница ви сте ми 6или учинилн част, да решите да ја, као представинк општипе београдске, присуствујем свечаноме открнћу споменика српскоме песнику, Ива ну Гундулићу. Слречеп Фамнлијарннм незгодама, ја нисам могао да отпутујем, него сам место себе послао Јоцу Илића, члана општинског суда, који ће представл.ати општину. Господо, као што знате, данас се открива споменик томе великом Србину, и ја вас молим, да, устајућн са својих седишта, укажете пош ту неумрломе Вздпкану нашем , узвикпувшп : »Славд му." (Господа одборници саслушали су предлог стојећи н с пуно ппјетета узвикнули : „Слава му !°) Др. Марко Леко — Пре но што пређемо иа дневни ред, доиустпте мп да вам скрепем пажњу, да 18. о м. чувени хпгијеничар ПетенкоФер слави педесето-годишњицу свога доктората. Познато вам је господо, да се приликом решавања питања о каквоћн воде за нов водовод ПетенкоФер одазвао жел>и наше општине и дао

СРПСНИ УС1АНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 II СА НЛРОДНИШ СЕОБАША 7 ТУХИНУ од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЈ1А написади у. ^Д гатоновић. и Ј1. ЈА. ЈЗ пасић.

(Академијски Савет Вел. ПЈколе наградио првом видовданском наградом оишт. београдске). Мото : — „Пора наш> перестатБ бнт1. умними чужимЂ умомв и славннмн чужок) славов" (Време је да престанемо мудровати ту1)ом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. ■ (НАСТАВАК) Ади сада чим се султан вратио у Једреие, краљ Матија стуиа у акцију, да Босну отме из турских руку. Уплашени Млечани понуде Матији своје помоћи,

те тако углаве уговор о савезу у Петроварадину 12. септембра 1403. г. А концем тога месеца, кретала се Матијина војска преко Саве Јајцу, да освоји прво тај кључ од Крајпне. Од бегунаца из Босне, којих беше у Матијиној војсци повећи број, сазнао је краљ: колико има у Босни Турака, како је народ незадовољан, и да ће се сви Срби придружити његовој војсци, чим се појави у Босни. Херцегов син Бладислав, дошав на иресто свога оца, и он обећа помоћи Матијино предузеће.0 По љутој зими, прикупљајући уз пут свуда драговољце српске, стиже Матија под Јајце, и одмах отпочне опсаду. Првим јуришем освоји град, али се турска опсада затвори у тврђаву. Опсада се продужи пуна три месеца. Више пута је војска Матијина храбро јуришала на тврђаву, али ју је турска посада увек одбијала са осетним губицима. Матија се најзад реши, да глађу примора Турке на предају. Затвори све иролазе и путове, куда би могла проћи храна за посаду градску, па онда позове Харам-бега да се преда. Турци видећи иначе да се дуго не могу држати, а помоћ им ни с које стране не може (1 8 т 1 с 1 к 1 а 8 Т. : РиУЈ. ћгу. кљ. I. стр. 033. К1ај1с Тј.: Роуј. Возпе, стр. 341.

да дође, пристану на предају, под условом, да сва турска војска изађе из града са свим робљем хришћанским: „Крв мојих јунака узмутила би се, кад бих пустио, да се кроз моју војску проведе робље, ради чијег' сам избавлења и дошао" одговорп Матија. Није се имало куда, већ на еам дан Г>ожића, г. 14(53. турска посада пободе на бедемима белу заставу у знак предаје, а кроз отворене капије појури у град победоносна Матијина војска. Четири стотине турских заробљеника заједно са Харам-бегом, задржи Матија при себи, а остале турске војнике пусти на слободу. Око шесет околних градова драговољно се предаду Матији. Тако је краљ Матија овом приликом истргао из турских руку, „сне доње крајеве н војводину Усору, са знатнијим градовима: Јајце, Звечмј , Врбаски град, Бањалука, Тешањ и Сребрник на Усори. У турској власти остаде само горња или права Босна са Подрињем." И славни и достојни спомена Србин, Михајло из Острвице, овог пута пређе са предајом Звечаја међу своју браћу, „хвалећи Бога, што се тако са поштењем вратио међу Хришћане." — „Што је год било Турака, вели сам Михаило, у Јајцу I и Звечају, мало се који од њих вратио