Beogradske opštinske novine

* Год. XIV.

- 95 -

Број. 24

да се породиди пок. Ђерасима Трпковића бив. општинског мерача издаје из општинске касе а из партије на издржавање породида умрлих општинских службеника по четрдесет динара месечно на име издржавања од петнаестог Маја 1896. г. XI Председник износи одбору на решење молбу Ранка Гођевца, Фабрнканта, којом моли, да му се да под закуп општинско земљиште „Стари Оењак" да на њему подигне Фабрикуза металне стварп и земљиште на обали савској за радионицу бродова. По, прочнтању те молбе АБр. 232, одбор је одлучио, да одборници г.г. Стеван П. Поповић Стеван Ђ. Јорговић, Н. Бошковић и Мил. Ж. Маринковнћ извиде на лицу места и поднесу одбору своје мњење, да ли се тражена земљишта могудати под закуп Гођевцу и под каквим погодбама. XII Председник износи и по трећп пут одбору на решење поиуду Петра Убавкпћа за откуп бисте Краљеве, коју је он израдио. Одбор је решио, овлашћује се Предеедник општине да са понуђачем Убавкићем ступи у погодбу да општини уступи ову бисту израђену од земље у место од бронзе и да резултат преговора поднесе одбору на одобрење. XIII Председник извештава одбор, да је Јован Симић, адв. овд., упутио општини писмо, у коме јој јавља, да је извесна Финансијска група из Брисела вољна да набави општинп потребан зајам под погодбама у писму означеним, и позива општину, да одреди лице, које ће у име њено ступити у ближе односе са том групом. По прочитању тога ппсма одбор је одлучио, да се председник општине предходно извести о солидности понуђача и да поднесе одбору извештај. XIV Председник износи одбору на одобрење решење судско од 28. Маја 1896. год. АБр. 4082 по коме се имају пздати Пантп Живковићу мениде у место готовог новца, што Панта има примати од општпне за нзрађену калдрму још у 1894. год. Одбор је решпо,

одобрава се у свему ово решење судско о издавању меница Панти Живковићу. XV Председник општине пзвештава одбор, да општина београдска има да плати повећу суму новаца за разне, оштете због регулације, на које је пресудама судским осуђена, као и за друге ствари, па предлаже одбору, да одобри, да се општина прпвремено задужи са потребном сумом код једног од овдашњпх новчанпх завода. Одбор је одлучпо,

да суд поднесе тачан списак оних општинских плаћања, што би се имала овом позајмицом исплатити. општински послови Панађур. У Лозници држаће се и ове године тродневни Видовски панађур, у дане 15., 16, и 17. јуна, на коме ће се продавати сви законом допуштени овоземаљски производи.

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА Стање на дан 29. фебруара 1896. год.

I з

Назив рачуна

г~*. г-п а *тг»

и 10

Рачун благајне

228222

181377

46844

7 5

нривремених издатака .

358088

12921

—

345167

—

хартија од вредности .

18438

—

18438

—

ненокретноети ....

5297955

—

5297955

—

—I

покретности

78771

—

78771

—

п У)

грађења кеа

82248

—

8.-248

—

„ водовода . . .

2740040

—

2740040

—

„ калдрме из Зајма

664239

—

664239

—

Т)

„ канализадије . .

37002

—

37002

—-

—

„ школе у д. крају „ „ у Палилули

208401 05

—

208401

—

22997 38

—

22997

—

„ пркве у дун крају

53885

—

53885

—

дужника разнпх . . .

88977

—

88977

—

Т)

„ калдрме . : .

181680

—

181680

—

11 11

„ водовода . . .

58507

—

58507

—

„ трошарински

28776:19

—

28776

—

поверилаца разних . . .

32176

364772

—

332596

Фондова разних ....

—

157028

—

■ -

157028

касе и>онда гробљанског .

—

— [

81407 09

—

81407

Фонда регулационог . .

—

19367

—

19367

управе фонд . за раз. фонд.

8365

761

—

8365

—

„ „ „ регул. „

44551

28!

—

44551

—

„ трошарине . . .

110607

53067150

57540

■—

—

11 Л

„ водовода....

17676

5857

11819

—

„ Фондова за зајмове

—

100782

—

100782

Гј п п

„ пријема .... остава код Нар. Банке .

40000

2140000

—

2100000

2020000

—

2020000

—

Народне Банке ....

—

2043190

—

2043190

преносних кредита. . .

7193

232887

—

225693

ажије резервне

—

1643

—

1643

прихода по буџету. . .

—

122273

—

122273

расхода

60901

56.

—

60901

—

Т)

гробљанског буџета .

922

6273

—

5351

буџета трошаринског . .

1159

70,

—

1159

—

главнице

232

50 ,

6969169

—

6968937

12492020

01 !

12158272

М.т. књиговођа,, Милија Јовановић.

29. маја 1896. год. у Београду,

Гл. књиговођа, К. Ј. Јанковић.

Али им је владика поштујући дату реч као светињу, одговорио речима : „Није тврде вјере у Онерч, „Л.Г ћу л««1,11. да нећу ни доћи : „Ради вјере и закона евога Тако владика спреми што му беше потребно и пође пут Зете. Док је он путовао, дотле је други Ферман везиров објављивао пограничним властима турским „да вдадику ухвате и везана баце у тамницу"('). Владика стигне здраво у Српску лицем на неђељу, дочекан мноштвом народа. Чим је приспео он са свештенпцима отпочне освештавање цркве. И сад — настаје једна грозна сцена.... Баш кад је владика свршио свечане обреде и дигао руку да благослови сав сакупљени народ: — пред цркву бане одред турске крњице, послат од подгоричког управитеља, који одмах растера народ па владику веже и боса пеишце одведе у Подгорицу; а кад тамо стигну, управник га окује у тешка гвожђа и баци у тамницу !.... Глас о том свирепству над једним црквеним поглавицом, разнесе се одмах на све стране Зете и Црне Горе. Црногорци

одмах напишу и пошаљу везиру писмо, у коме га моле да им владику пусти а нек' тражи откуп, колики хоће. На ту молбу везир им је одговорио, да ће владику набити на колац ако му за трн дана, на име откупа не пошаљу сто кеса новца^ 1 ). Тражени новац скупљен је с тешком муком, јер је народ материјално био веома сиромашан; многе златне и сребрне ствари морали су узимати из манастира и залагати за новац по приморју; доста су им прилога послала и православна браћа из Зете и Подгорице, али то све још не беше довољно. У последњем часу поможе их дарежљива рука херцеговачкога мптронолита Саватија, који у то време живљаше у Савиној пустињи, близу Новога у Боки. Скупивши тако цео откуп Црногорци похитају да га предаду везиру. Кад су прошли кроз Подгорицу — прича народ — владика је везаних руку на леђима био обешен о градску капију и би на мукама умро, да се хришћани нису прикрадали и

(!) АпсЈгЈс везсћЈеМе (1ев МопЈ^не^го 89

(!) Далм. маг. 1844. 29 — МилаковиК у својој иеторији каже 3000 дуката, која је сума са еваке стране за невјерицу Ровински мисли да је било 8 000 динара. —

на својим га леђима придржавади, да му патње ублаже 1 ). Примивши откуп од њих, везир заповеди да се владика одмах пусти. Управитељ подгорички изврши заповест везирову и владика буде одмах ослобођен тамнице а Црногорци водећи га међу собом здрава, веселим усклицима и пуцњавом из пушака, отпрате га на Цетиње. — — — Овај је догађај био од велике важности по доцније догађаје у историји Црне Горе. Патње, којима је био подвргнут владика Данило савршено су га убедиле, да му живота нема у Ц. Гори. Чим је дошао из Зете г. 1702 пред Божић, он сазове на Цетињу велику скупштину свих племенских главара и изађе нред њих с речима: „Ви видите, шта урадише од Црне Горе проклети потурчењаци, па помислите, шта још у напред мисле радити! Они су љуте и отровне змије, које ја никако у зидинама нашим трнјети не могу, па ако ове опаке мухамедовце који се не би хтјели покрстити, не истребите из све наше земље, .ја вашим ') Ровински. Црногорп>. стр. 512. —