Beogradske opštinske novine

Број 22

- 178 -

Год. XX

У задрузи имају право гласања на збору онолико пунолетних задругара, по реду старо* сти, колико пута задруга плаћа по 15 динара непосредне порезе, без икаквих приреза. Ово важи и за оца и пунолетне синове, ако живе у заједници. (Чл. 30 пом. зак.). Официри и војници сталнога кадра не могу учествовати на онштинском збору (чл. 31 помен. закона). Немају права гласања на општинском збору: 1. који су осуђени због злочинства, док не поврате грађанску част; 2. који су осуђени на затвор са губитком грађанске части за време док им је она нресудом одузета; 3. који се налазе под ислеђењем за дела под 1. и 2. наведена; 4. који се налазе под стециштем, док се оно са њихова имања не скине; 5. који су под етаратељством; 6. који су под полицијским надзором; 7. који нису платили свој порез и прирез за прошлу годину (чл. 32 пом. закона). Збор ће се држати у згради општинског суда, Узун Миркова бр. 1. Збор се отвара у 8 часова пре подне а бирачи могу долазити на 35ор од 8 часова нре подне па до 12 часова у подне и од 2 часа па до 5 часова по подне, у које ће време гласачки одбор ма да сви бирачи нису дошли, наредити да се затвори двориште зграде општинског суда и да се не пуштају на гласање који после долазе. А по том, пошто прими гласове од свију оних који су на време дошли, а још нису гласали, гласачки ће одбор решити и огласити да је гла* сање свршено. У смиелу чл. 181 закона о општинама одбор београдске општине изабрао је за председ* ника гласачког одбора овога збора одборника г. Димитрија Тадића, овд. адвоката, а за чланове гласачког одбора грађане: г.г. Саву Константиновића, трговца, Гаврила Раденковића, бавалина, Ристу Параноса, трговца и Јанаћка Јанковића, трговца. Извештавајући о овоме грађане београдске, Суд општине београдске позива их да на овај збор дођу и употребе своје грађанско право. 6д суда београдспе општине 22 маја 1902 год. Л*бр. 4896, у %еограду. Председник Деловођ, београдске општине, Мих. М. Марјанобић Милоб. 3*. Марин&обип

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИОТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА По Сер Џемсу Белу иредседиику оиштине Глазговске и г. I Џемсу Патону иредседнику Уједи/њених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Британије и ИрскеЈ I Година 1896 (25) XI ВАРОШКИ ПАРКОВИ Разва парновп. — Потреба од парнова и од варошка зеденгда.— Проширење гудепшавање отарих градина варошких. — Куповина новсг земљгшта за паркове. — Отвореви проотори за дечија забавишта. — Стара гробља, нова одморишта. — Вотаничке баште. — Њихова олужба науци, јавноке здрављу и уживаљу. Келвингров - Парк. — За време однеких шездесет година, а имено од 1792 па до 1852, Одбор општине града Глазгоа није ништа урадио на тековини варошких паркова, ни отварању просторија у којима би сабијена маса варошка могла мало одахнути, одмора наћи, или у зеленој трави уживати. Међу тим, Глазго је за исто време порастао од вароши са неких 66,000 становника на град од свих 330,000 душа — постао је, управо, једно од најживљих и најгушћих средишта наше земаљске трговине и индустрије. Тада, пак, потреба за овим и овакпм просторијама зеленим постаде и неодољива; јер се Глазго већ почео и гушити у својој пренасељености варошкој, и пасно лигчитл на човечански организам без

довољних плућа за дисање. Најзад се у педесетим годинама приступи иослу. На западноме крају вароши, — тада још недохваћеноме од растуће навале варошке — лежала је романтична долина, кроз коју је речица Еелвин текла, п у Елајд утицала. На њу још није бацио око трговачки дух варошкога шпекуланта, ни притисла тешка рука освајачког зидара. Природа је, изгледа, унапред одредила ову долину за парк ; или и низ паркова, па је чак ставила и неке препоне употреби тога места за какав други циљ; јер је провела речно корито кроз многе кривпне и вијуготине, као што га је надвисила стрмим и шумовитим обалама. Већ дабогме, да су многи богати варошани одавна уграбили били, да дуж романтичне реке подигну себи и красне и скупе летњиковце; али је на срећу Глазгоа остало било пзмеђу Велвингрова и Влитсвуда једно лепо парче земље од неких 66 јутара. И општина то купи у години 1852 за суму од 77.995 Фуната стерлинга (или два милијуна динара у злату) — а дотичну и старинску палату, — укусну грађевину једнога од председника општине глазговске из осамнајестога века, — намени творевини једнога потоњега музеја свог, тако зраног Келвингровског Музеја. На томе се, међу тим, није стало. Јер, у скоро, општина се реши да откупи у истом циљу и имање Гилморхил на другој обали Келвина, као и једно замашно парче земљишта западно од овог, — Доналдсхил, ■ —- ово и зарад подизања, тако зване, „ Заиадне Болнице" варошке. Колико је ова куповина, односно

ово проширење, Келвингровог парка вредила, може се ценити по томе, што је у њему, односно у гилморску му крају, држана 1888 године она чувена Међународна Изложог Глазговска. А кад су изложбене зграде са њега дигнуте, онда је, решењем одбора општинског; дотично место задржано за нову и сталну зграду галерија леиих вештина и музеја. Како му драго, данашњи келвингров иарк покрива простор од неких деведесет јутара земље, купљене у разним моментима по укунну цену од 176,000 ф. стерлинга; а дајући, са накнадним издатцима око оправака и доправака, укупну циФру коштања од 270,000 ф . ст. или скоро седам милијуна динара. И то је само један парк, и утрошак око његова добитка. Други се зове: Краљичкн- Парк. —Овај је парк подигнут зарад јужнога и густо насељенога краја Глазгоа; јер и источни крај истог у својој „оиштинској башти и , и западни у већ поменутом Еелингрову имају своје здравствене одушке. Зачетакје његов био врло скроман, јер се састојао у куповини (1857 год.) једног, тако рећи, празнога поља од 153 јутра изван вароши за 30.000 ф. ст. Ова последња околност — што је бити имајући парк тако далеко од вароши — далеко чак и од јужна му краја, коме припада — била је у своје време повод великој опозицији и незадовољству грађанства. Али је нагли раст Глазгоа, и брзо ширење вароши у томе правцу, доказао мудрост овог избора и куповине. Данас је тај парк у саставу саме вароше, и то најелегантни-