Beogradske opštinske novine
Број 6
- 38 -
Год. XXI
57. Осветљење вароши и Калимегдана ....... 58. За парк на малом Калимегдану и пошумљавање . За ануитет зајма за подизање школских зграда За уређење старог гробља За израду степеница на Калимегдану Насипање бара .... За исплату дуга код Народне Банке За исплату дуга кукурузног Фонда управи Фондова За исплату дуга ФОнду болничком Д. Црнобарца . За исплату дуга Сиротињском ФОнду запатл. и трг. За исплату дуга Фонду Јоке Илић Заисплату дуга Министарству Просвете .... Вишак прихода што преко расхода остаје у . . . динара да се употреби на извршење радова предвићених чл. I. закона о варошкој трошарини у Београду, а у колико се на то не употреби, да се употреби на исплату дуга Народној Банци.
59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69.
7000025000- 150000' 1000022000- 50000100000- 200004500-- 60006500- 3000291024- РЕДОВНИ САСТАНАК 27 новембра 1902 год. Председавао заступник нредседника општине кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника били: г. г. Д-р М. Радовановић, Тома Цинцар-Јанковић, М. 0. Петровић, Б. С. Живковић, Св. Јавковић, Р. Драговић, А. Шток, Петар Новаковић, Дамњан Стојковић, Никола П. Димитријавић, К. Теодосијевић, Урош Благојевић, Јован Смедеревац, Љуба Дојчиновнћ, М. Штрбић, Дим. Паумовић, Ј. Конетантиновић, Лазар М. Матић, Д. Тадић, С. Азријел и Мих. М. Ђорђевић Деловођ, Мих. М. Марјанови11. I Прочитан је записник оддука седнице држане 22 новембра тек. године. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК изјављује, да је у његовом говору о тантијеми, који је држао у ирошдој седници унет један став
који гдаси: „да се на вино може напдатити много више трошарине доказ је и то, тто му је један винарски трговац изјавио, да би општина дао за трошарину на вино 160000 динара и ако је она иредвидеда од тога прихода 150000 динара." Међу тим тај став трсба да гдаси: „општина до сада није имала ввше од 94000 динара од троигарине на вино. За 1903 годину она је предвидела приход од трошарине на вино у 150000 динара. „Тражио је обавештење зашто је тодики приход за 1903 г. од трошарине на вино предвиђен кад до сада никада од истог нрихода није добивено више од 94000 динара, па га није добно. Један од винарских трговаца изјавио му је, да би општини дао за трошарину на вино за идућу годину до 160000 динара н ако је општина предвидеда приход од тога у 150000 динара, што значи, да се на вино може наплатити много више трошарине него што је до сада напдаћивано годишње, само треба бити мајстор па не пропустити да каква количина вина не промакне без трошарине." Тражи да се у том смисду исправи ирочитани записнпк. Засшуиник ирецседника опмшганевзјављује, да је у прочитани записник стављено, кад је говорио у прошдој седници о секционим инжињерима, да је казао : „да је особље грађевинског одељења поднело извешће о својим радовима." Међу тим треба да стоји да је кагао: „да је особљу грађевинског одељења наређено, да поднесе извешће о својим радовима за ову годину." Тражи да се прочитани записник у смислу издоженог исправи. По саслушању тога, — одбор јерешио: Да се усвоји записник седнице држане 22. ов. м. са овим изменама и допунама, које су тражили одборник г. Тома Цинцар-Јанковик и засгупник председника општине. II Одбсрник е. Тома Цинцар-Јанкови& изјављује, да је буџетска комисија по његовом захтеву унеда у расход буџета трошарине београдске општине за идућу годину издатке на оду-
ПОДЛ0ШК
ЖИБОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА
НАПИСАО 1у1ил0ш л, зечевић
(5)
Изнесено је напред како о томе мисли латински преводилац Пахимерове историје, и показано је како мишљење преводиочево не може да остане. Стога ће се овде разлог овоме потражити у другом нечему. Стога што Пахимер нрича да је раздор између краља Драгутина и краља Милутина постао услед нечега што је стојало у вези са наслеђем престола, поћићемо од потпуно оправдане Јиречкове претпоставке: да је питање о наслеђу престола дало главни повод сукобу између краља Драгутина и краља Милутина, 1 и да се тај повод непосредно налази у томе што је Милутин нечим показао да се не мисли држати уговора који је при свом ступању на владу склопио са својим братом, тј. да не мисли после своје смрти 1 „1Ме Уегап1а88Ш1{? г и <1еп КарСеп гутсћеп <1еп НешаџјМеп ксћеш!; ппг пиг <Ис ТћгопЗДде §е§ећеп 2 и ћаћеп." Агсћју 1иг $1ау. РћИо1о^1е, В<1. XVII, (1895) р. 258.
престо оставити Драгутинову сину. Истина ово носледње Јиречек не каже изречно, али се то да извести из његових речи. 1 Пошавши са таком претпоставком, а имајући на уму да је неоправдана свака претпоставка која би личила на ону коју је изнео преводилац Пахимерове хронике, изнеће се друга која је много оправданија. Поставиће се питање да ли има каква било разлога претпоставити да се Драгутин побунио стога што је краљ Милутин хтео да престо остави своме сину Стевану. Стеван је у то доба, као што је већ речено, управљао Зетом и имао титулу „краљ." — Само то што краљ Милутин даје Стевану једну своју област на управу, па нека то буде и сама Зета, не мора имати значајног утицаја на везе између краља Драгутина и краља Милутина, јер су то је већ познато — чланови владалачке породице у старој српској краљевини обично имали своје области у којима су управљали и стога имали каку било титулу која 1 Јиречекове речи: да се Милутин оженио Андрониковом ћерком „шп <1игсћ сНеае шасћИо-е УепуашШсћаО <Ие ТћгопМде /пг Нсћ 211 аЈећегп", немају смисла ако би било да ,је њима Јиречек хтео рећи да је Милутин себе лично хтео да обепбеди на престолу, јер је за себе Милутин био обезбеђен уговором по коме је требало да престо добију Драгутинови синови тек иосле Милутинове смрти. То Јиречек јамачно није ни хтео рећи, већ његове речи треба схватити тако као даје хтео рећи да је Милутин своме аотомству хтео да престо обезбеди, а то је једино оправдано схватање, онда је сасвим друга ствар. Свакојако ваљало је да Јиречек јасније искаже своју мисао.
жење дуга извесним установама и Фондовима. Том придиком комисија је утврдила да се од сума у буџет за идућу годину на ту цељ унесених издаје истим установама месечно једна дванаестина. Међу тим то није унесено у записник о буџету, где су исти издаци унесени. С тога предлаже да се реши: да се од истих сума издаје дотичним установама и фондовима месечно једна дванаестина иди тромесечно једна четвртина. Засшуиник иредседника оишшине изјављује, да одбор кад је означене издатке ставио у буџет није унео услов о којем је реч. Међу тим ово што одборник г. Цинцар-Јанковић тражи односи се на извршење општинског буџета, што пак зависи од тога како буду падали општ. приходи, јер има месеци у којима исти утичу у касу у већим сумама, док има месеци у коЈИма исти утичу у касу у мањим сумама. Најзад ставиће овај предлог одборника г. Цинцар-Јанковића на дневни ред за идућу седницу па нека одбор донесе по истом своје решење. По саслушању тога, — одбор је примио к знаљу ове изјаве одборника г. Цинцар-Јанковића и заступника вредседника општине. III Засшуиник иредседника оигишине захваљује одбору што је себи дао труда придиком решавања општ. буџета те је у сваку ствар улазио у детаљима, желећи да што више одговори својој тешкој дужности на корист општине и њених интереса. Томе су доказ дебате, које су живо вођене придиком решавања општ. буџета. Ну и ако то стоји ипак налази, да би општ. одбор могао и на други начин још више ући у општ. посдове и помоћи општ. суду, да се све оно што се у њима нађе неподесно одкдони и поправи. Од тога би зависидо и правидно извршење општинског буџета за идућу годину, као и састављање истог за будуће године. Извршивањем општ. буџета на начин који ће сада предложити могдо би се извидети на чему се у будуће и како може уштедити. Начин на који се то може постићи овај је: да се општински одбор по стручности подели у секције за свако оиштинско одсљење и да свака секција у дотиих обележава као васале краљеве. Али каке било да су биле те титуле, опет титула „краљ", како се Стеван у Зети називао, није могла нипошто значити простог васала, пошто је ту титулу имао и сам ондашњи српски владалац. И с тога је доста оправдана ова друга претпоставка о најближем поводу раздорима између крал^а Драгутина и краља Милутина, која се састоји у томе што се може замислити да се тај повод находи опет у поступку Милутинову у питању о наслеђу нрестола, који је он хтео обезбедити ни за когд другога већ за свога сина Стевана, коме је око 1293 године, оженивши га, предао Зету на управу са титулом краљевском (јамачно „млади краљ", како се онда обично звао наследник престола). Истина ни за то, као ни против тога, нема непосредних доказа, али има посредних који ипак могу нешто да докажу. На првом месту, као најјачи од тих посредних доказа, ваља споменути већ наведено место из повеље краља Милутина манастиру свете Богородице Ртачке од 15 марта 1305 године, где сам краљ Милутин уза се спомиње само Стевана, а не и Константина. 1 Да Милутин овде Сте-
1 Мои. 8ег1). 67—68, (В. И. Руварац, Примедбе на чланак „Краљ Дечански" П. С. Срећковића, „Вила" 1868 стр. 468). Ваља скренути пажњу на то што је овај и овакав податак из године 1305, дакле шест година након