Beogradske opštinske novine
Број 40
— 286 —
Год. XXI
израђене од јаких греда или греда и гвожђа и тако да је кубатура у истима стална и да се може само на захгев купца контролисати метром од гвожђа, које ће мере прегледати и жигосати одређени орган Управе. Поред горље мере сваки продавац мора имати гвоздени метар од 2-00 м. дуж. за мерење количина дрва већих од 4 куб. м. Није дозвољено трговцима на велико да продају дрва краћа од 1 м. дужине. 5. Препродавци дрва-продавци на комад или продавци струганих дрва, могу имати на своме стоваришту четири куб. м. највише, и то било од 14)0 м. дуж. — или у комаду од 0'25 м. Дрва од 1 м. дужине продаваће се на комад; дрва од 0*25 м. дуж. продаваће се на квадратан метар и то у нарочитом сандуку наслагана, да купац може дрва видети. Овај сандук имаће метар дуж. метар висине и 25 сантиметра дубине и биће без дна као сандуци за мерење песка. Сандук ће прегледати и жигосаги полицијска власт, на захтев продавца или кад сама за потребно нађе; 6. Граћа дрвена продаваће се или на куб. метар, или на метар дужине комад али мора бити уредно утесана у демензијама ако је четвртаста. 7. И за продају дрвене грађе одређена комисија прописаће услове односно висине гомила дасака, летава и т. д. као и односно потребних гаупа за смештај грађе, ако иста не лежи на отвореном плацу. Од овога се изузимају трговци са дрвеном грађом, који држе исту у покривеним магацинима и шупама и противу којих не постоје никакве жалбе. 7. Како сура са дрвима, тако и гомиле са грађом морају бити тако сложене да не буде никакве опасности ни за публику ни за раденике. Наредбе полицијске в ласти у овом погледу обавезне су и за п родавце дрва и грађе. „Дмитар узе земљу Каравлашку, „Каравлашку и Карабогданску, „И сав Банат до воде Дунава; „Богдан узе Сријем земљу равну, „Сријем земљу и равно Посавље „И Србију до Ужица града", и т. д. 1 Смрт деспота Јована Бранковића лепо је и живо описана у песми „Смрт Јована Деспотовића". 2 По тој песми на смрт болни деспот Јован шаље „коње и интове" манастиру Крушедолу да јави Максиму владици, да му се самртни час приближује. Тако исто шаље у Беркасово, по мајку Анђелију, али не да јој се каже шта је у ствари, него да јој се однесе поздравље да се Јован на војску опрема и то преко мора за девет година, па је зове да га благослови. Мајка Анђелија, и не слутећи шта је чека, полази сину. Ну „Кад су били близу Купинова, Око двора слуге гологлаве, А пуштени коњи по ливади Без седала и без покроваца, Нит' се чују бубњи ни свирале, Нит' се вију алаји барјаци". Кад је мајка Апђелија видела шта је у ствари, она је Закукала кано кукарица; Јао, Јово, моје ране грдне ! Што ће, Јово, Сријем земља равна ?
1 Вук Ст. К*раџић, Српске народне пјесме, књ. II, стр. в26. 5 Ш<1., стр. 572.
8. Све дрваре које данас постоју, и нису на местима означене под тач. 2-ом ове наредбе, имају се иселити најдаље до 1 маја идуће године, ако до тога рока не распродају дрва на стоваришту. 9. И за продају каменог угља и брикета вреди ова наредба Управе односно стоваришта, с тим да стоваришта могу бити и у вароши, али по одобрењу Управе. 10. Да купци не би дангубили зими и зебли на хладном времену, чекајући док се купљена дрва сложе, продавац је дужан имати на стоваришту увек и у довољној количини сложених дрва на један, два и чотири метара, по мери означеној у 4-тој тачки ове наредбе, без већих и приметних шупљина између појединих облица и це паница. 11. Ко се окреши о ову наредбу казниће се новчано од 10 до 150 динара, или затвором од 1 до 20 дана; а ако се дрваре не иселе на места означена по тач. 2 до остављеног рока по т. 8. ове наредбе, поред казне забраниће се радња и о трошку оопствеиика иселити. Наредба ова важи од дана објаве ј „Српским Новинима" и тада престаје важити наредба суда општине гр. Београда од 16. октобра 1902 год. КБр. 69, коју је одобрила Управа од 21. истог месеца године Бр. 30101 и т. 18 наредбе Управине од 26. јуна пр. год. Бр. 18924. М 35078 26. новембра 1903 г. Београд Унравник Београда, №. ЦеровиЂ
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 4. Новембра 1^03 г. Председавао председник београдске ошстине г. Коста Д' Главинић. Од одборника били:. г. г. Д. Ђ. Милованов и ћ,
Што ће, Јово, твоји бјели двори ? Што ће, Јово, твоји врани коњи, Врани коњи и сиви соколи ? Што ће, Јово, тЈвоје нусто благо ! ШгО ће, Јово, твоја вјерна љуба? Што ће, Јово, твоја стара мајка? Даље но песми, на ову запевку деспот Јован се буди и мртвачким гласом одговара: „Сријем земља стећ' ће' господара, Ил' бољега, или ће горега...." А по другој једиој песми вели се да јој је одговорио : „Ман' се, мајко, врага и градова Чији л' нису, чији л' бити неће?!" Ова је народна песма исказала верно ондашње стање срнског госнодства у Срему. У одговору, који она меће у уста на смрт болноме деспоту, речи су господства које издише тада већ без надања; речи умора и малаксалости, које могу пасти па крају дуготрајпе борбе, кад већ више нема никаква изгледа за спас. 1 Новог сремског деспота Ивана Бериславића први пут налазимо у споменицима са титулом српског деспота 1505. год. 2 Српски летописи не помињу ништа о овом сремском деспоту. То је јамачно из незадовољства и жалости што та титула није припала коме од јуначких и чувенијих Срба 1 Ст. Новаковић, Посдедњи Бранковжћ*, стр. 147. 2 М. Ме81с, Р1ете Вепв1ау1са, Ка<1, VIII., 78.
Тома Цинцар-Јанковић, а Шток, Мнлован Миленковић, Мих. м. Ђорђевић, Јов. Смедеревац, Милан Димић, Мил"Ш Валожић, М А. Павловић, Др. Ј. Ђурић, м Клидис, А. Ј. Аксентијевић, м. Капетановић, Иегар Новаковић, Дамњан Стојковић, м. О. Петровић, м. Штрбић, Лавар м. Матић, Д. Тадић, Р. Драговић, С. Азријед. Деловођ, Марко Новаковић. — Свршетак XIV По прочитању решења судског АБр. 10566, о одређеној цени хлебу, — одбор је примио с одобравањем к знаљу ово решење суда. XV Председник извештава одбор, да је Државни Савет решењем својим од 21. пр. мес. Бр. 6804, одобрио решење Министра Грађевина од 9. новембра пр. год., којим је оснажена процена оиштинског земљишта устунљеног Ђоки Атанацковвћу. По саслушању односних акта и решења саветског АБр. 10600, — одбор је примио к знању с одобравањем ово решење саветско, с тим да се г. Атанацковић позове да иодожи општпнској каеи процењену вредност. XVI По прочитању извешћа ужег одбора АБр. 10609, одређеног за ступање у споразум п погодбу с Гавром Сабовљевићем, о уступању му општинског земљишта, да се није могло споразумети и погодити са Сабовљевићем, — одбор је решио : Да се овај предмет упути грађевинском одбору на закони ноступак. XVII По прочитању извешћа ужег одбора, АБр. 10801, одређеног за ступање у споразум и погдобу са Атанасијем Георгијевићем о експропријацији његовог имања, да се није могао погодити с г. Георгијевићем, — одбор је решио: Да се овај предмет упути грађевинском одбору на закони постунак. XVIII На предлог општинског суда, — одбор је решио: „ . г т- .г.«! аЕагаииатамишммдиавииииамииадижаимишии иииииииииииииииииааидв иииадимнигтј (н. пр. браћа Јакшићи и др.) но припаде како веле „иноплеменику". Шта више животописац владике Максима вели да је овај иноплеменик гонио заостале чланове породице Бранковића из њихове дедовине, и Максима (ранијег деспота Ђорђа) кад се из Влашке вратио иије хтео ни у његов манастир да пусти. 1 И Бериславић је као ранији сриски деспоти имао дужност да држи спремних 1000 коњаника, које би водио краљу у помоћ. 2 Међу тим угарски краљ Владислав није се старао за обезбеђење јужне границе своје државе од Турака. У опште за владе краља Владислава Угарска је била немоћна за спољну акцију, јер се у држави појавише раздори. За његове владе деси се позната сељачка буна противу нлемића и владика, која се онако трагично свршила. Услед свега овог учесташе турски унади у Срем, а иарод се иоче расељавати у оближњу Бачку и Барању. Гепхарди, помињући честе турске упаде у Срем, вели да је „Егћћегго^ уоп 8итшеп" Ловро Илочки (син Николе Илоч-
1 . . оукћ1, приходитв, иноплеменник Кк домк ихк и откчкстко, иноплешнник!* же онк нзгонитк ихк. К лдженнм же Млзимк кт»змк мошти отца и крдтд СК0(Г0 и МЛТфВ, прихоДИТк Р^)Д8л8, СТрЛТИЛДТ8 КЛЛШК0М8", В. Глаонжк, књ. XI, стр. 125. 2 М. Мез1с, КаЛ, VIII, 79.