Beogradske opštinske novine
Год. XXI
- 287 —
Ф
Број 49
Одобрава се општинском суду да може у овој години поред суме буџетом одобрене утрошити на дневнице грађев. одбора још суму у хиљаду пет стотина динара. Издатак да падне на терет општинске готовине по добивеном зато надлежном одобрењу. XIX По прочитању молбе грађана улице Которске АБр. 10506, — одбор је решио: Да се грађанима улице Которске, на средокраки ове улице подигне јавна чесма о њиховом трошку. XX По прочитаљу молбе грађана удице поп Лукине, ГБр. 4162, да каналишу исту улицу о своме трошку, — одбор је репшо: Да се молиоцима одобри, да о своме трошку каналишу улицу поп Лукину, но под условима, под којим је одобрено и грађанима улице Космајске и Топличин венац. XXI По прочитању понуде Николе 3. Поповића и извешћа ужег одбора АБр. 10538, да општина бесплатно прими зграду Браће Поповића, коју су они подигли за смештај пумае за црпљење воде из Саве и којом се пумпом нису могли користити, с тога моде да им се никаква кирија не тражи за'земљиште општинско којим се они нису могли ни корисгити, — одбор је решио: Да се усвоји понуда Браће Поповића и зграда коју су поднгли на општ. земљишту у бари Венецији прими у општинску својину не тражећи од Браће Поповића никакву кирију за употребљено општинско земљиште на коме је ова зграда. XXII Дредседник извештава одбор, да је Безимено Друштво Трамваја града Београда усвојило тариФу, коју је одбор предложио, да на ког) био шта више потајни савезник турски, и узимао откуп од сваког Турчина који би нападао у њему поверену област. Најзад, вели, доби краљ Владислав моћ да умири ове нереде на граници. Он не само да уништи ове међусобице но и Ловру Илочком одузе његово достојаиство и добра (1495. г.) а херцештво Срем уједини опет са осталим краљевским земљама. 1 ИштванФи, угарски историк из XVI. века казује да је Ловро (за кога вели да је био врло моћан војвода, имајући под собом многе градове и земље) био члан неке завере (заједно еа Киш-Хорватом и Бериславићем) противу краља Владислава II. Када је ради тога био позван на левочки сабор, он не хтеде доћи, него поубија краљеве људе, који беху дошли да куне порезу. Због тога краљ пошље неког Драгића с војском противу њега. Драгић освоји Ловрии град Вуковар а за тим после десетодневне опсаде и Илок, при чем Ловро утекне а град са великим пленом заузе Драгић. Ловро Илочки касније на молбу своје старе матере доби опет од краља неке своје градове, па је у Илоку живео све до своје емрти 1526. год. 2 По смрти сремског деспота Ивана Бериславића помиње се у споменицима његов 1 Би(1еуу18 А. ОећћапП, Сезсћ. <1ез КеЈсћв Нип^агп, књ. III, етр. 505. ' АгМу га роу. јид. књ. IV, стр. 213.
прузи Тркалиште — Коларац, с прелазом на пругу у правцу Калимегдана буде цена одједне вожње десет пара динарских, но да бидета при предазу код Каларца с јсднз пруге на другу важи за пола сахата. По саслушању тога одбор је решио: Да тариФа Тркалиште Коларац, с прелазом на пругу у правцу Калимегдану и обратно буде од једне вожње десет пара динарских, но да карта у прелазу важи само за пола сата.
РЕДОВНИ САСТАНАК 11. Новембра 1903 г. Председавао председник београдске општине г. Косте Д, Главинић ; од одборника били г. г. Др. Милан Радовановић. Др. Марко Леко, А. Ј. Аксентијевић, М. 0. Петровић, Петар Новаковић, М. Штрбић, Р. Драговић, С. Ааријел, Б. С. Живковић, Милан Димић, Јован Смедеревац, Никола И. Димитријевић, Дамњан Стбјковић, Мих. М. Ђорђевић, Богоје Јовановић, Милован Миленковић, Д. Ђ. Миловановић, Д. Наумовић, А. Шток, М. Клидие, Коста Др. Ризнић. Деловођ, Марко Н. Новаковић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 4 ов. мес. и прииљен без измене. II Ио прочитању акта иследних вдасти АБр. 10730, 10729, 10845, 10749, 10786, 10785, 10784, 10846, 10799, 10744, 10798, 10745, и 10681 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио : Да су му непознати: Јелена Сланкаменац, удова, Стојан' Јовановић, столарски калФа, Катица Булић, служавка, Петар Јовановић, б. машиниста, Никола Тодоровић, месар,Милија Јангеовић.келнер, Мигар Ђорђевнћ, келнер, Мика Стојановић, свирач, Мита Ђорђевић, свирач, Марко Шоревић, таљигаш, Јаков Поповић, пиљар и Милан Павловић, бравар; да су доброг владања и доброг ииовног сгања Аћим Бошковић, хлебар, Евица ж. Франца Мајера, Лазар Перчинлић, сензал, Иларион Јакшић, обућар. Никола Јов. Протић пенз., Богосав син Стеван Бериславић (1525. г.) као српски деспот, 1 пошто је по смрти деспота Ивана неко време место деспота српског било упражњено. Енгел, угарски историк, вели да угарски краљ није хтео по смрти Ивановој да поставља Србима деспота и тек се онда решио када је почела све већа опасност земљн да грози од султана Сулејмана. 2 Угарски је краљ тиме хтео да одушеви Србе на борбу с Турцима, као што је некад чипио краљ Матија; али је сада било већ касно, а нарочито и избор деспота у Стевану није био срећан, јер Стеван који је како летописци веле био „иноплеменик" (Хрват) није имао довољно љубави и угледа код Срба, те их није могао ни одушевити за борбу, као што су то некад чинили деспоти из династије Бранковића. * По сгању у ком се налазила Угарска у почетку XVI века могло се увидети да она неће бити дуга века. И доиста Угарска потпада под Турке још за владе сина Владислављевог, краља Лудвика (1516.1526. год.). Нико се у Угарској није старао да се обезбеде границе од Турака, ма да се предвиђао неизбежан одлучан сукоб с Тур1 М. МевЈс, Р1ете Вепв1ат1са, Ка(1 УШ, етр. 88. 2 Еп&е1, бевсМсМе с1ев 1Јп§. Ке1сћв, III, стр. 456.
Марјановић каФ., Лазар Јовановић, берберин, Фердинанд Квирини, тапетар, Љубица Мих. СтеФановића, учитеља, и Алекса Васић, каФеција. III Председник износа одбору на мишљење модбу Езра Леви, који тражи уверење о породичном односу. По саслушању те модбе СтБр. 4690, одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцу може дати тражено уверење о породичиом односу. IV По прочитању модбе Адексе Ђорђевића трг. који моди да му се уступи празан општински плац где су теладнице за стоваривање дрва и грађе, — одбор је решио: Да се ова молба одбаци пошто би сметао пролазу кроз сокак који води старом гробљу, ако би молилац на томе плацу држао и продавао дрва. V По прочитању молбе пок. Косте Стаменковића да се ослободи нлаћања за калдрму која је постављена пред његовим имањем у удици Немањиној пошто је пред његовим имањем већ постојада калдрма, — одбор је решио : Да се маса пок. Косте Стаменковића ослободи од плаћања калдрме пред имањем масеним у улици Немањиној у суми од 448*99 динара. За ово ослобођење издејствовати надлежно одобрење. VI По прочитању молбе стараоца масе Мидоша Обркнежевића АБр. 8955, да се његово земљиште експроприше, —■ одбор је решио : Да ужи одбор, у који да уђу одборници Адолф Шток и Пера Новаковић с председником општине, ступи у споразум и погодбу са стараоцима масе Обркнежеви-
ском. У пограничним градовима према Турској као: Београду, Шапцу и др. било је врло мало војске. На Дунаву био је нриличан број шајака, али се Угарска није ни о шајкашима довољно старала. Шајкапш су били Срби и Угри (Тгашаш е1; Цп^ап). Главне шајкашке станице била су ова три сремска места: Земун, Сланкамен и Варадин. 1 Пред пад Срема под турску власт да бацимо летимичан поглед на Срем, те да видимо како је измедао у XIV. и XV веку. Срем је био тада на релативно доста великом ступњу културе. Имао је доста овећих градова, у којима је било доста становника. Пошто је преко Срема водио друм, који је везивао запад са европским истоком, то се и трговина кретала овим нутем, теје отуда и у сремским градовима поступно напредовала трговина. У XII. и XIII веку водили су сремски градови живу посредничку трговину. Роба је вожена поменутим друмом са запада на исток, долазила је дакле у сремске градове, који су се наравно умели користити за даље своје посредништво са истоком. Ова посредничка трговина касније опада, јер се у XIV веку у еремској трговини чини прекрет. Онатада прелази у дубровачке руке, који имађаху тада своју напредну колонију у Митро-
1 Ил. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 28.