Besede dra Mih. Polita-Desančića

друкчиЈП, јер да није друкЧији, в-ами ее би требало таковог законског предлога. и „ll о ина западу има држава, где племенеко претапање нпје се могло извести, ал где је нпак државно једииство изведено. И баш због тога, што је та аспмилација изведена, и у тим државама, народност не значи племежско сродство, већ држав.ванство. Белгијске, швајцарске и североамериканске народностп управо нема, јер такових народностп п племена нема. Ипак у овим државама држав.вани еебе ocetajv v таквој заједници, као да су сродног племена. Али у тим државама државна власт јако ее чува да повреди ма и најмањим начнном коју народност, јер тамо и у државној власти, и у поједпних држав.вана влада то уверење, да кад би се повредила која народност, да би се тиме повредио и државни интерес. Белгпјска конституција у §. 23. изрпче, да је мпотреба језика, који се говоре у Белгпји, сваком на во.ву остав.вена. Када су год. 1856. Фламанци подигли извесне тегобе у обзиру њиховог језика и народноети, државна власт није ни један часак оклевала, да те тегобе не непита, пда им лека нађе. Кра.вевским декретом од 27. јунија 1856. буде установљена једна поеебна комисија Фламанска, и баш у тој комисији пбказали су се Валомци као они, који са највећом .вубављу на сусрет иђаху евојој браКи Фламанској. Блада белгијека набавила је себи огромну количину података радп Фламанског језика обзиром на политичку управу, на правоeyije, чак је тако далеко ишла, да је из различитих архива покупила цодатке, да види, како је био употребл>аван Фламанскн језик за време холандске владавине. Белгијска влада дала је налог својим дипломатским агентима, да поднесу извештај о употреби језика у државама, где има више иародности. Осим тога биле су позване поједине внамените особе у Белгији, да даду

42 8

БЕСЕДА ПРОТПВ МАЈјАРИЗАЦИЈЕ Г. 1879.