Besede dra Mih. Polita-Desančića

429

ББСЕДА ПРОТИБ МАђ Д.РИЗАЦПЈЕ Г. 1879

своје мњење о читавој ствари Фламанских сЈграђана. Тако је о томе био питаа и велики патрнота белгијски барон Деврпјер. Ово није био Фламанац него Валонац. Па шта је одговороо ? Рекао је: Фламанско племе y нашој отаџбини таква је стихпја, коју нам неговати, очтвати ва.ва. Ми са Француским језиком и са Француском књижевношћу не можемо свуда продрети; ако хоћемо, да просвету ширимо меl)\ наше средње и сењачке сталеже, то нам ваља Фламански језик и Фламанскт књижевноет неговати. Не могу ово тако лепо да изразим мађарски, за то ћу бити слободан. да ово неколико редака Француски прочитам (чита): „П est cle la .plus haute utiliti de conserver 'a notre Flandre tous les traits qiu caracterisent sa phjsionomie historipue. Loin de roinpre avec aucune tradition, nous devons conserver intacts tous elements de nationalite qili nous sont propres et qui ont contribue a nous donner une in divi du alite.“ Дакле каже да je Фламандска народност дала индивидуалност Белгији. Питам ја, поштовани доме, да ли и народностн у Угарској нису дале нашој отаџбини индивидуалност? Надаље вели: „1а langue flamande est un cle ces elements. Cultivons-la clonc comme un lien puissant qui nous attache au passe et comme un instrument cle civilisation dans nos classes laborieuses. “ Фламанска комисија после две године извршила је свој задатак, и етвар Фдаманска дошла је пред застугшичку комору 17. децембра 1858. године. Влада је пред сабором на основу најподробнијих података доказала равноправност Фламанског и Француског језика, и то у свима иојединостима. Тако је н. пр. доказала, да ученици Фламански иа иреиарандији у Лијеру нису обвезани учити Француски језик. И то бива, господо, у Белгији, где стоји Француеки језик са својом хи.вадугодишњом културом према многО сиромашнијем Фламанском језику. Како смо ми далеко од тога у Угар-