Besede dra Mih. Polita-Desančića

432

БЕСЕДА ПРОТИВ MAI) АРНЗАЦПЈЕ Г. 1879.

лама, где cv Србн са Мађартха лолхешани. У српској. препаранднји у Сомбору учи се net давно мађарекп језик и ми једва да имамо кога млафег учихеља. који не би знао мађареки. На што дакле присплна еретства, где оно бива, што по нарави бнти може, а на што јводити оно, што нема ни целп ни смнсла. Па ја још и то питам. да ли се са тим законским предлогом не вређа верозаконска автономија, која је тако важна по Угареку ? Помисдите, где би била данае мађарека народност, да реФорматп нноу- санувалп евоју автономију у вероисповедним школама.“ „По каже се, да тај законскн предлог има политичну цел ; цел државне аспмилацнје. Ал ово је права еањарија, кад за то условља нема. Па кад при свем томе ви ипак хокете то да покушате пзвестп, то онда од читаве етвари не правит-е културно питахве. но питање силе. У Аустрији, где су одношаји сличнп,. и где би Пемци имали снлу у рукама, где су Немци шта внше у повољнијем положају својом велпком немачком културо.м. и где је саразмер бројева у обзиру немачке народности повољнпјп него Мађара у Угарској Пемци ипак не праве из германизације пптахвесиле. У'Галицији употреба по.бског језика готово је искључива, у Ческој спроведен је парптет међу ческим и немачким језиком, па и у оним провинцијама, које немају хисторично државо-правног основа за своју народност, као н. пр. Ческа већ као Штајерска, Крањ- ска, Истрија, иа и ту је ипак равноправиост језика бар у основнпм школама спроведена." „Питања еиле могу да етаве само велике државеи велики народи. Нема.чка може да етави питаље еиле ■ у обзиру Елсаеа, Русија у обзиру Пољеке, ал махви народи u мање државе, кад стављају питања силе,. онда меку иа крцкЈ свој опстанак. Жалостан прнмер у том обзиру даје Пољска. Иољека је негда била јака.