Besede dra Mih. Polita-Desančića

431

БЕСЕДА ПРОТИВ МАрАРИЗАЦИЈЕ Г. 1879.

ци уче, век основна знања, нужна за жавот. Ако дете осин свог матерњег језнка мора да учи још и туђ језик, то само може бити на штету елементарног знања. Кад је овај законскн предлог у новинама изашао, један струнан лист у Бечу: „Neue pedagogische Blatter“ донесоше уништавајућу критику о том законском предлогу. .Критика је врло жестока и за то ћу само крај те критике ирочитати; „Schliesslich aber gebietet auch der padagogische Standpunkt, dass man unter allen Umstanden die Schulen gegen das Hereinspielen politischer Plane vertheidige. Die Schule steht im Dienste allgemeiner Menschenbildung und die Sprache, in der das Kind aufvmchst, in die es von Haus an seine Gredanken legt, diese Sprache allein ist das Medium mitteist dessen der Erzieher seine- Aufgabe voll und ganz zu losen vermag. Eine anfgepfropfte Fremdsprache beeintrachtigt das padagogische Prinzip der Entwiekelungsfreiheit und damit die BildungA Алн ja дање идем, па кажем, кад учење мађарског језика и не би бало скопчано са штетом у обзиру елементарног знања, и кад би баш могло дете друге народности научити мађарски језик, што ја врло сумњам, би ли имало то каквог успеха? Та дете кад остави школу, па се стане занимати својом сељачком радњом, својим ратарством, с киме да говори мађареки у словачким, румунским, српски,м и саским крајевима? Ваљада не кемо тамо на пољима и ливадама етављати мађарског учитеља, да иде за сељацима, да с њима говори мађарски! (Кретање, немир). „Но ја велим, тамо, где има заиста какве потребе за ма|арски језик, тамо су народноети својевољно без икаквог приморавања увели учење мађарског језика у евојим вероисповедним школама. Тако ја знам, да се учи мађарски језик у срисккм гимназијама, у средњим школама, у варошким како мушким, тако и жеиским школама, шта више, и у неким сеоским шко-