Besede dra Mih. Polita-Desančića

да нагаој монархији намену неку ведику удогу на истоку. Тако је недавно један енгдескп државник такову удогу на.мепуо Аустро-Угарској. Ал ја држим оправдано оно јавно мнење у нашој зем.ви. које се оддучно иротиви тој ведпкој мисијп наше монархије на истоку. и то из раздога, што би такова мисија од врдо кобних пос.ведица могла бити. Већ та околност. што и са овом боеанском стварп не знамо како да поступамо, доказ је томе, да строј наше монархије, бар садашњи строј није те природе, да би могао подносити какову велику миеију на истоку. Такова велика мисија наше монархије на. истоку на сваки начнн претпостав.вала бн строј оних држава, где у обзпру спо.вње акцнје противностп не поетоје. У босанекој ствари пак већ из почетка показале се највеће протпвностп, а такове и еад постоје. Да она узвишена во.ва, која је носилац јединства монархије, те иротивности хоће да изједначи, о том не може битп сумње. Ја не могу ирипиеати елучају. да се законски предлог о Восни и Херцеговпнп са истоветним садржајем предлаже обадвема парламеНтима монархије баш у оном времену, кад ее у другој половинн монархије велике промене при ир а в.в ај у. Ја не могу припнеати случају, да Чесп пошто су 16 година пасивну политику терали, да наједаред у рајхсрат уђу. Ја колико славенске тежн.е Чеха познајем, држим да они и сад у рајхерат ушлп небп, да не рачунају на ohv велпку промену, која се у другој половини церевине приправ.ва, да не рачунају да ће мало по мало славенеки жива.в у овој монархији на површину доћи. ВамашаЈ овог законског предлога баш у том лежи, што ствара нешто ново, које се неда евести у оквчр делокруга обојих парламената и делегација. “ „Оада јасно постаје, да окупација Босне и Херцеговине није тако проста ствар. Није то само завр-

436

0 ОДНОШАЈИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.