Besede dra Mih. Polita-Desančića

шетак једног ратног похода, нит је то само заузимање двеју провинција, него је то нешто више.“ „Берлински тговор није Аустро-Угарској поверио само окЈпацију Босне и Херцеговине. већ и администрацију. Поверио јој је, да j тим запЈштеним провинцијама учини реда, да створи европске, цпвипизоване одношаје. Је ли AjcTpo-Угарска одговорила тој задаћи? Је ли испЈнила берлински мандат j том правцу? Ја се уеуфујем најодлучније тврдити, да Ajстро-Угарска тој задаћи, до сад бар, ни најмање одговорила није.“ „Ја не држим, поштовани доме, да се цивилизација ■баш тиме почиње кад се овај или онај ДрЈМ начини, или кад се каква мала жељезничка npjra сагради. Bek ја држим да је прешније за цивилизацнЈЈ, да се најглавнији одношаји човека и грађана: одношај верозакона и одношај својине уреде. Но у том обзиру оставила је Аустро-Угарска да влада онај потпуни каос као што је и под Турцима владао.“ „AjcTpo-Угарека кад се већ једном одлучила да поседне Босну и Херцеговину, ваљала је да буде сама собом на чисто, да ли ће бити j стању да реши она два најважнија питања, која ако се не реше, о каквој администрацији j Босни и Херцеговини ни говора бити не може. А то cj два питања: питање источне православне цркве, и велеважно аграрно, земљиштно питање. Обадва ова питања оставила је Аустро-Угарска нерешена, а нема ни изгледа да ke приступити њиховом решењЈ. Како је пак могуке без тога испјнити берлински мандат, т. ј. j Босни и Херцеговини створити уређене, цивилизоване одношаје, то је мени непојмљиво. “ „Таки из почетка окупације учињена је велика, огромна погрегака. Погрешка се у том састојала, што се читава окупациона политика ослањала на малу ма-

437

О ОДНОШАЈИМА БОСНЕ И АЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879,