Besede dra Mih. Polita-Desančića

стране), јер да ове провинције неће моки раетеретне квоте сносити, бар j први мах, то јеврло јасна етвар.“ „ГГо томе ke питањв одношаја Босне и Херцеговине према нашој монархији еве то векма на наш унутарњи строј Јпливисати, прво зато, што ке тај одношај евагда од нас Финанцијалне жртве захтевати, п друго, што кемо према данашњем строју монархије свагда тражити Формулу за поетупак j босанској ствари. 11 „Ја сам свагда био противнпк •окЈпацији Босне п Херцеговине од стране наше монархије, а био сам протпвник не само са српског век бп морао бити протнвник и са чисто мађарског гледишта. (ЧјЈмо, чујмо!) Ја имам најдубље убеђење, да европски нсток ва.ва оетавити тамоппвим народима п да наша монархија не може имати користи отуда, што би даље на исток полазила, јер би тиме само у веке заплете дошла. Са српског гледишта Босна и Херцеговина имала бп прппастм Србији и Црho] Гори, ал наравно ово питање неке Срби него мокнијп Фактори решити. Ал ако би AjcTpo-Хгарска Боснј и ХерцеговинЈ сасвим монархијп прпдружпла и даље на исток пошла, то положај срлскога народа неби могао бити тако лош као положај мафареког народа. Аустро-Угарека, ако хоке да води велику псточну полнтику и ако хоке да чинп велике анекспје на истоку не може то чинити а да еадањи строј монархије према положају на истоку j нечем не промене. У тако преустројеној аустријској монархији, где би славенски живаљ на површину дошао, и српском народу неби могло лоше ики, ал положај мађарског народа на сваки начпн бпо би компромитован. (Одобравање с леве стране.) 11 „Ја поштовани доме, сматрам окупацију Босне и Херцеговине као чин, као Факт. Каква ke бити еудба тих земаља, камо ke оие припасти то ја не знам.

446

0 ОДНОШАЈИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.