Besede dra Mih. Polita-Desančića

445

О OДНOШЛ.ЈИЛIЛ БОСНК И ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. 1879.

ном питању у Боснн ништа чииити не може. На против А устро-Угарска мораће на сваки начин то питање решити. Јер ако то питање не реши, не само да о каквој администрацији у Босни и Херцеговини ни говора бити не може како да буде о администрацији говора кад нема слободних ееоских општина? него је опасностј да ће се покрети и устанци све једнако повторавати као и под Турцима. Дакле да Аустро-Угарска и по берлинском мандату и ииаче то питање решити мора о том сумње бити не може. Но има ли начина да се то питање реши?“ „Кад ее Аустро-Угарска приправљала да yi)o у Боену и кад није већ могло бити сумње, да ће аустроугарска војека поеести Босну и Херцеговину, бегови да би хришћане задобили за себе, те их на отпор против Аустро-Угарској побудили, предложили су у Сарајеву неки начин измирења еа рајом. А тај начин састојао би ее у том: да једна трећина земљишта буде безусловно оних ее.вака, који је обраДују, једна трећина да остане безусловно беговима, а за једну трећину да добију бегови одштету, но донде док ову одштету не добију да раја од те земње даје трећину. Хригаћани на то пристали нису, јер су ее надали, да ће више добити кад дсђу Аустријанци у земљу. У том наравно да су се јако преварили, јер је Аустрија све по старом оставила.“ „Да Аустро-Утарск| мора пронаћи овај или слични начин за решење аграрног питања у Босни и Херцеговиии ако у опште и даље те провинције држати и администрирати жели о том не може сумње бити. И за тај случај долази пред нас, баш на основу овог захњнског предлога, који говори о инвестицијама и изванредним издатцима велико питање растерећења земљишног у Босни и Херцеговини, (Веселост и порицахве с десна, живо одобравање с леве