Besede dra Mih. Polita-Desančića

никаквих приправљених предлога. Сада, ако буде епоге и добре воље зможемо j кратко битп готовп, јер имамо тако рећи све приправљеноС „Пlто се даЈСле наше автономије тпне, то мислим да ее еви можемо j том сложити, да нам свима ва.ва настојати да нашу автонмпју одржпмо. п v колко је могуће по пекЈствима поправимо и уеавршимо. (Одобравање.) Ово ва.ва да нам је лозинка т нашем раду саборском и под том заставом ва.ва свп да се сакупимо. “ „У том смислј можемо се одазвати беседи нашега председника, Bber. Светости патрвдарха, који нас на ЉЈбав и слогу Јпућује. Љубавп п слоге биће, ако сваки члан овога сабора буде свеетан да одржп и да усаврши напгу црквено-проеветну автономију. У тешким временима, j којима жпвимо, наша црквенопросветна автономија још је једино уточиште. једини бедем нашега народног живота. Напустимо ли т.ај бедем, то смо сами себе напуетили. И баш због тога, што нп од једнога члана овога сабора не могу ово претпоетавнтп. зато се надам да te наш саборекп рад jcne-шан битп. (Живо одобравање.)“ ~То је што сам имао казатп да означнм становиште према бсседи Bber. Светости патријарха.“ „Ја не бих желио да ова моја беседа буде предметом какове расправе, јер би нас ово далеко одводило. Ја бих желио да се прими као нека ену н ци ј ациј а, с којом мислим да би ее могао j главном сваки члан овога сабора сложити.“ „Тим завршујем свој говор. (Живио ! Живио !)“ Чнм се сабор отворио, пренуо је око радње: да оне статуте изради, што у емислу еаборског устрој-

456

БЕСЕДЛ НА НАР. ЦЕКВЕНОМ САБОРУ Г. 1879.