Besede dra Mih. Polita-Desančića

ства има израдити, а оеим тога, да многе ствари, што ej још од пређашњег еабора остале нерешене, реши. Сабор се на многе разделио; радило се и пре и после подне. Један од најважнијих одбора био је одбор за дотарију парохијског свештенства. Но баш кад је сабор био у најживљем рад} г , приближивало се и зимско доба. Сабор је увидио, да еве елаборате, што су му одбори подастрли, не би могао посвршивати. Највећа ее тешкоћа показала, кад је одбор за дота ци ј у пароsиј ск о г свештенства свој елеборат поднео. Расправа је почела тако опширна да буде. да се сабор није могао надати, да Ре пре зиме тај елаборат моКи свршити. И за друге ствари да нх сабор сврши. морао би остати на окупу преко зиме. И пошто је и кр. комесар (наравно да се није онда још зеао прави узрок), био за то, да се сабор одгоди до пролеРа, то су се и чланови сабора у том сагласили. Према својој радњи, сабор је себи стекао најмилостивије признање Bber. Величанства и кр. комесар био је пун хвале за сабор. Сабор се у најбољем расположају разишао и том расположају дао је др. Павловић израза у закљупној беседи. Чланови сабора разиђоше се у пуној нади, да Ве се на пролеће опет састати и рад наставити. Но међу тим догоди се промена у нашој јерархији, коју нико није могао ни сањати, најмање после тако „питомог“ сабора, као што је био тај у години 1879. На скоро после одгода сабора, буде позван патријарх Ивачковић у Пешту и ои на тај позив напраено одпутује у Пешту. По свој прилици да није ни сам знао зашто га зову, јер би бар свога секретара био повео. Пошто је пре патријарха и бачки еписког Анђелић у Пешту отпутовао био, то се слутило, да се у Пешти нешто кува.

4б7

ПРОМЕНА У. НАШОЈ ЈЕРАРХИЈИ Г. 1879.