Besede dra Mih. Polita-Desančića

истога преиапотпнсом, те по јстевним начепнма угарска влада мора примити потпуну одговорност за тај чин. Као што рекосмо, први је случај, од кадјенарода српског у овој држави, да је за живота патријархамитрополита, именован администратор. Пема сумње, да могу настати случајеви телесне и душевне немоћи, да могу настати елучајеви тако зване д ефициј енције. али за те случајеве побринуло се канонично право са установом коад]} т торства, јер „умировњења 11 по каноничном праву и не може бити. А.ги коадјутора поставља и именује онај, који постав.ва п именује бене-Фицијата. Пошто пак српски сабор избором патријарха сутиче ири постављању патријарха, то бп морао сутицати и при поставњању коадјутора патријаршији. Администратори достављали су се до сад само посде смрти патријарха-митрополита. СтаЈзи сабори српски свагда су на то ншли, да они право тога постављања врше, али круна је свагда ово одбијала, и увек је сама администратора именовала без сутицаја сабора. Ово је да како бивало само после смрти патријарха-митрополита, за живота тога никад бивало није. Но по санкци онисаном саборском устројству од 14. маја 1875. институцији администраторства баш и поеле смрти патријарха-митрополита нема места; јер по §. 9. за време упразњене столице патријаршке сазива сабор ми тр оп олит ск и савет, што је пређе администратор чинио, и председник сабору је по §. 12. најстарпји епископ по посвећењу, а по §. 21. бира сабор за саборски одбор патријарху заменика у једном епископу. По томе је за супстуцију патријарха secle vacante и за његова живота у саборском устројству довољно провидирано. Како ke се и према канонима и према санкционисаном саборском устрој)етну моћи довести у склад ново админиетраторство, коме досад примера било није

461

ИЗЈАВА ЧЛАНОВА НАР. ЦРКВ. САБОРА Г. 1879.