Besede dra Mih. Polita-Desančića

460

ИЗЈАВА ЧЛЛНОВЛ НАР. ЦРКВ. САБОРА Г. 1879.

Према изванредности тога чина, ми тешко могосмо веровати j његову могућност, и за то поверовасмо оним вестима, које порицаху, да ће се такав чин догодити. Држасмо. да се такав чин, ако се Бзегова Оветост патријарх стави на бранпк евога положаја и тиме узбрани п наша автономна права. не ће догодити. За то управисмо телеграм на ВВегову Светост патрнјарха Ивачковића, да га повертењем нашим. и народа мј, охрабримо, да бп на своме месту истрајао, и тиме све немиле пое.ведице за наша автономна права одстранио. МеђЈ -тим, Његова Светост патрпјарх, као што пз •званииног акта произлази, ставио је сам молбу, да се реши од управе патријаршије српске и митрополпје карловачке. Ако је ово била намера ВВегове Светости, то је он, као поверењем народа j законитом сабору изаорани патријарх, имао повода, да ову својј намерЈ саопшти cadopj, те би се нашло начина, да ее ова ствар СЈтицајем сабора на његово задово.вство и на задовољство државне властп реши. На сваки начин имала је ВВегова Светост повода, да ЊЈДима свога и народног поверења, који су на утврћењу наших автономних институција за ових последњнх годпна савеетно и ревносно радилн опу ствар саопшти и да у и.их савета потражи. ТПто ово ВБегова Светоет и до последњег тренутка учинила ннје, то мора жалостити све оне, које је он до еад својим поверењем одликовао, и који cj у њему потпуно поверење имали, као по народу нзабраном патријарху срцеком. Пошто је ВБегова Светост патријарх на сопотвену молбу од Јправе патријаршије решен и Јс.вед тога ад министратор патријаршнје именован, то етојимо сад нред једиим чином од великог замашаја. Именовање администратора патријаршије с.ведовало је на предлог угарског минпстра председника и са