Besede dra Mih. Polita-Desančića

465

БЕСЕДА ПРОТИВ ШIЕНОВАЕБА АДМИНИСТРАТОРЛ.

. - V -V— - ■■■■ згради, што јт општим образовањем. што ју европском цивилизацијом зовемо. У том обзиру најпово.внији је подожај министра богочаети и јавне наставе. јер док се други министри морају трудити, .да евој прорачун народном претставништву препоруче, миннстру богочасти и Јавне наетаве дозво.вава се радо његов прорачун, ито у што векој своти. Но кад се догоди, да народно представништво или поједини посланпк и самом миниетру богочасти и јавне наставе прорачун дозволити не може. то онда врло важнп узроци мбрају бити.“ ..Метимо случај, да је н. пр. данас у Француској друго миниетарство, које не само да не би предупредило, век би и потпомагало штетан уплив конгрегација на школе. не би ли у том случају народно представништво имало не само право, него и дужност, да министру богочасти и јавне наставе. а тиме у савезу п читавом министарству ускрати прорачун? Кад је дакле правац делању министра богочасти и јавне наставе рђав и шкодљив, то се може догодити, да се и том министру прорачун ускрати, јер као што свака крајцара на том пољу у добром правцу употребљена, стострука плода носи, тако новац на том пољу у рђавом правцу употребљен, може неизмерне зле посљедице да има.“ „Ја се, на жалост. увек у том положају налазим, да никад не могу гласати за прорачун министра богочаети и јавне наставе, а морам признати, да бих за тај прорачун најраДије и за највеку своту гласао, јер ја, задатак угарског министра богочасти и јавне наставе не сматрам као обично деловање каквог ресортног министра, век га сматрам са вишег политичног гледишта, као деловање за ону културну политику, једино спасоноену за Угарску, која би кадра била баш развитком особина појединих народности и вероисповеети бар