Besede dra Mih. Polita-Desančića

466

БЕСЕДА ПРОТИВ ИМЕНОВАЊА АДМИНИСТРАТОРА.

на КЈЛтурном п,о.бј љубав к отаџбини подхрањивати. Ал ја видим, да је баш v том обзирт правац са свим противан. (Чујмо!)“' „Народноети Угареке већ се давно клоне свега онога, што би се могло довести у свезу са каквпм политинним тенденцијама. Оне су се посве повукле на културно поље, у тој предпоставци, да ће им бар на том пољу бити елободно њихове народне особине културно развити. Ал и у том су се преварили. Блада иде на то, да и том развитку на пут стане, и лане бесмо сведоци стварању оног закона за оеновне школе, крји је олнчење оне мисли, да се народности Угарске не смеју развијати у свом духу, већ у духу владајућег племена. Но влада ни ту није застала. (Чујмо!)“ „Она је са просветног поља већ прешла и на верозаконско поље, и то тим начином, да јрј поступак стоји у протусловљу са духом читаве повесннце Угарске, са оним духом, који је Угарску у најтежим временима подржаво. А тај је дух, дух слободе вероисповедне, самоуправе појединпх вероиеповеди.“ „Недавно држане су лепе и велике беседе у овом дому о реФорми администрације. Да сам тада учествовао у тој расправи, ја бих назвао великом лакоумношку ону тенденцију, крја иде на то, да се раскине свеза са традиционалном администрацијом Угарске, не велим ово у том смислу, као да реФорме не би биле нужне, но само што би се те реФорме имале извести у оквиру традиционалне админнстрацнје Угарске.“ „Но Угарска има једну врсту администрације, ко|а се исто тако, као и жупанпја може назвати бедемом слободе и еамосталности Угареке. А та је врета ад министрације: еамоуправа појединих вероиеповести. “ „Повееиица Угарске доказује, да у извееним временима Угарека једва да би своју еамосталноет могла одржати, да није било вероисповедне самоуправе. (Тако