Besede dra Mih. Polita-Desančića

471

БЕСЕДЛ ПРОТНВ ИМЕНОВАЊА АДМИНИСТРАХОРА.

цркве, са свим јасно и разговетно определгује санкционисаво саборско устројство од 14. маја 1875. Саборск о vстро јст в о а д министр ат ор а у ср пск ој нстоиној цркви не иознаје. Најетарији епископ са митролитеким еаветом администркра митроиолију и тај епископ је и председник црквеном сабору, док се митрополит-патријарх не изабере. Пре санкциониеаног саборског устројства истина да је државна власт за време упражњења столице ал само за то време именовала админпстратора, ал за овај поступак није било правне подлоге. У најстарпје доба најближа дијецеза, н. пр. бачка, именовала је администратора а после стари српски конгреси свагда су тражили да сами то право врше. Но после санкционисања саборског устројства. именовање администратора не само да је анахронизам, него јавна је повреда закона. (Велико кретање.) Или можда угарека влада садање стање у српској нсточиој цркви не сматра за седисваканцнју, онда и по самом пређашњем абузусу државне власти, администратору места бити не може, јер је такви еамо за времена седисваканције био именован, те ако илада садашње стање у српској цркви не сматра еедисваканцијом, то је повреда закона јо ш веНа и ф л агр ан тниј а. Јер онда тим намином може влада да изигра и да илузорним учини најкардиналније право српског народа, што му је у старим привилегијама, у свима дотичним законима угарским и у најновије доба у санкционисаном еаборском устројству ујемчено право слободног избора митропо л ита- патриј ар х а. Влада би могла изабраног патријарха на скоро пеезионовати и за читавог његовог живота који може дугачак бити именовати администратора, чим би право избора потпуно изиграно било. Јасна је пак ствар, да такав именован администратор неби био поглавица цркве, већ у