Besede dra Mih. Polita-Desančića

470

ВЕСЕДА ПРОТИВ ИМКНОВЛЉЛ ЛДМИНИСТРАТОРА.

оетавка била, ако је и половина иетина од онога. што сам из поузданог извора чуо, то је онда постгпак који свога равног само у Турекој налази. Него хоћу да говорим о „пенз.ионовању “ патријарха. “ „Поштовани доме! Свака морална могукност има евоје границе, које jv деле од Физичне могукности. Такова морална немогукност је ~пензионовати‘! еппскопа или поглавицу цркве. Баш у оно доба. кад је српски патријарх пензионован, став.вено је једном кандидату овде у Пешти при државном испиту питање: да ли се епиекоп може пензионоватп. Наравно да је кандидат одговорио да не може. али по мом мњењу требао је одговорити, истина да по канонском праву то није могуке, ал да је угарски мннистар-председник то пробао, па да је ствар могукном нашао! (Веселост). “ „Позната је ствар. да по канонском праву ако код владике или поглавпце цркве случај деФициенцнје, немоки, наступи, да се онда бенеФпцпјат не пензионира, него добије коадјутора, епомокника. а коадјутора именује или бира онај, који именује или бира н бенеФицијата. У источној цркви истина није одомакена институција коадјутора. него у источној цркви потпуна деФициенција установ.вује седисваканцију, упражњење столице. Али случај деФициенције, као и ос.тавку, иресуђује у источној црквп као н у католичкој онај орган, који именује или бира бенеФИциата. Кад би дакле у источној цркви институција коадјутора уобичајена била, то би епископски еинод нмао пресуђивати случај дефициенције, а ерпски конгрес имао би бирати коадјутора исто тако као и митрополпта-патријарха. Но кад у источној цркви деФициенција, успостављује седисваканцију u кад је деФициенција још скопчана са оставком. онда мора све оно настмпити, ,што и при седиеваканцнји. Што пак при таконој наступити има, то осим правила иеточне