Besede dra Mih. Polita-Desančića

штина српских ившвиле су ее против тога незаконитога стања и искале сазив сабора. као што је и саборски одбор више пута закључио сазпв сабора. али влада сазив еабора никад допгстила није. Напоелеткг елрт патријарха Ивачковића учини беспредметном ону тачку повреда: да се за живота патријарха администратор именрвати не може. Но после како је патријарх умр о и како се народно-црквени сабор г. 1881 састао п како су и оба избора Стојковпћ и Живковпћ одбачени, настане најгрђа повреда. наше автономије: именовањем АнђелиСа за патријарха, и ово стање све једнако храје. Одношај Хрватске према Угарској свагда је у великој мери занимао укупнп српскп нарсд. Већн део српскога народа у овој царевинн живи v Троједници. и у хрватско-славонској Крајинн. Може се рећи, да је језгра овоетраног Српства у тамошњпм крајевима. Врло је лако дакле појмити да ее српеки народ за судбу Хрватеке и њен одношај према Хгарској интересовати мора, што би и онда морало бити. да нам Хрвати и не стрје племенски најближе као што етрје. јер Србп са Хрватима по јеаику готово иети народ еачш-вавају. Зато је ерпски народ у Троједници свагда храбро ста јао на бранику права Троједне Кра.вевине према гарској. У оно доба, кад је хрватска народна странка под Раухом v Хрватекој подлегла, Срем је при изборима сјајну победу одржао, па п после Срби су за читаво време борбе против Рауха верно уз хрватску опозицију стајали. Каква пм је била захвала иод МажураниРем позната је ствар. Хрватска еа разннм њеним нагодама дошла је у такав завиеан положај према Угарекој. да је читава хрватска автономија илузорном постала. Мађарска влада у Загребу исто тако господује ка.о и у Вудим-Пешти.

ХРВАТСКЕ СТВЛРП.